Зачарани круг жртава породичног насиља – страх, стид, неповерење у институције

Од 28 убијених жена само њих четири су и пријавиле насилника. Да ли жене губе поверење у институције?

Foto: Ilustracija

Прошле године 28 жена убијено је у породичном насиљу. Страдало је и двоје деце. Од убијених жена само њих четири су и пријавиле насилника. Да ли жене губе поверење у институције? Организације за борбу против насиља у породици траже ажурније судство и брже судске процесе.


Некада прођу и деценије пре него што се жене осмеле да напусте насилника. А онда и када га пријаве често одустају од судског гоњења, а многе се врате насилнику.

„Насилници често умеју да буду изузетно манипулативни и сналажљиви, користе своја приватна познанства да би добијали различите потврде и налазе и онда се то одлаже. Мени је требало скоро годину дана да схватим да сам уопште трпела насиље. Јер, ви стално налазите нека оправдања за све поступке“, наводи једна од жртава насиља.

Без прихода и имовине

Вештачење о насиљу кошта минимум 60.000 динара, кажу у Удружењу „Хајр“, а то већина жртава не може да плати. Многе су без прихода и имовине.

„Три питања ми те велике фирме поставе, то су – како ће она да дође до посла, да ли је она психички способна и ко ће њој да чува децу. Тако да не може ни да нађе посао, а да би се она судила даље. Жртвама је требало на пример 10 година да изађу из насиља, сад им треба 10 година да се боре за своју правду. Зато што судство толико дуго траје“, истиче Хајрија Рамадани из Удружења жртава насиља „Хајр“.

Одустајање од суђења и када се покрене процес

Нина Митић, помоћница министра за људска и мањинска права, каже да жртве породичног насиља често одустају од суђења.
„Не можемо да дозволимо да неко ко је починилац насиља, где се пријави насиље, где се креће процесуирање, често смо сведоци да тај насилник буде пуштен. Мора се наћи начин или задржавање насилника, помоћ, оснаживања жртве. Онда долазимо до тога да, када дође до поступка пријављивања, дакле до тужиоца, до суђења – жртва одустаје. Огроман је проценат одустајања“, наводи Митићева.

Статистика показује да од укупног броја убијених жена више од 80 одсто њих није пријављивало насилника због страха, стида, неповерења у институције.


Пријавите насиље:

Полиција: 192

Јединствени СОС телефон за Војводину: 0800-10-10-10, бесплатан позив радним данима од 10 до 20 час

Сигурна женска кућа Нови Сад, ЦСР: 021/64-65-746, сваког дана од 00 до 24 час

Нови Сад „Из круга Војводина“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 радним данима 09 – 16 час

Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља: 0800 100 007, од 10 до 20 час

Пријава насиља у породици (МУП): 0800-100-600

Женски центар СОС телефон против насиља над женама и децом: 2645-328, радним даном од 10 до 20 часова

СОС телефон за жене и децу жртве насиља: 3626-006, од 14 до 18 часова

СОС Дечја линија „Број за проблем твој“: 0800-123456, бесплатни и поверљиви позиви (0-24)

Контакти за жртве сексуалног насиља

Сексуално и свако друго насиље може се пријавити било којој полицијској станици на број 192.

Психичку, правну и лекарску помоћ жртве могу затражити и позивима на:

– СОС линија за жртве насиља – 0800 222 003

– СОС телефона Аутономног женског центра – 0800 100 007СОС

– телефон Центра за подршку женама – Јединствени СОС телефон за Војводину – 0800 101010

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here