Вања Мацановић Из Аутономног женског центра изјавила је да жене које су жртве насиља треба стално снажити и храбрити причом да излаз постоји и додала да, поред надлежних инстуитуција, за помоћ могу да се обрате и женским организацијама.
Мацановић је за Танјуг навела да је ступањем на снагу Закона о спречавању насиља о породици 2017. године, број убијених жена једно време био у паду, а да је од прошле године почео да се повећава.
„Нажалост, повећава се број убијених жена које никада нису пријављивале насиље“, рекла је Мацановић.
Навела је да Аутономни женски центар већ годинама тражи да се успостави национално тело за праћење фемицида, а које би се састојало од представника државних институција на републичком новиу и које би, када се догоди случај фемицида у локалној самоуправи анализирало да ли је дошло до пропуста, како би се учило из грешака које су направљене.
„Ми немамо учење из грешака и то је озбиљан проблем. Оно што ми видимо јесте да инстутуцијама фали знање о томе како се ризик процењује, а то је нешто што ви не можете да ставите у закон, то је искуствено, оно што учите на примерима“, рекла је Мацановић.
Мацановић наводи да жене поред званичних институција – полиције, Центра за социјални рад и Тужилаштва – могу да се обрате и женским организацијама које пружају помоћ и подршку жртвама.
„Жртве би требало да се обрате женским организацијама када планирају да пријаве насиље да би се са њима прошло кроз листу ризика, да се направи план пријављивања и безбедносни план шта жена треба да ради након пријаве, да не дође до тога да је пријавила насиље, а насилник је убије“, рекла је Мацановић.
Мацановић је указала и да у поређењу са регионом, Србија има високе санкције када је реч о насиљу у породици, али да су казне затвора углавном условне, без икаквог праћења.
„Није проблем у томе што су условне, већ што су без икаквог праћења. Некад вам жртве кажу ‘па зашто сам пролазила кроз ову тортуру да би неко добио условну пресуда коју нико не прати“, рекла је она.
