Време до Божића неко мери данима, неко седмицама. У православљу, време се мери празницима, у трећу недељу пре дана рођења сина Божјег, славе се Детињци.
Дочекујући Божић, насветије Рођење на земљи, Српска Црква и народ, у три недеље пред овај празник, обележавају наше овоземаљске породице, које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици.
У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти.
Најпре очеви и мајке, на Детињце, у трећу недељу пред Божић, рано ујутру везују своју децу, која се дреше поклонима. У другу недељу пред Божић, на Материце, везују се мајке, очеви на Оце, у последњу пред празник Христовог рођења.
Ово међусобно везивање и дрешење је заправо узајамни поклон љубави, који ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима, попут оне коју су створили источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се, уз поклоне, у Витлејемској пећини.
Обичај је да се данас припреми и леп, свечани, обавезно посни ручак, око кога ће се окупити цела породица јер је ово, пре свега, празник који треба да зближи децу и родитеље.
Важно је показати пажњу, то не мора бити купљен поклон, нити новац. Отац би најчешће давао новац деци да купе нешто мајци. Деца која могу да уштеде од џепарца током године за тај дан сама набаве неку част. Ако немају чиме да се “откупе”, онда свечано обећају да ће бити добри целе наредне године и поклоне нешто што су сама нацртала или направила.
Сам чин везивања има своју симболику:
Чин везивања симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Затим, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
