Србију је недавно у више наврата погодила суперћелијска олуја праћена јаким пљусковима, градом и ветром. Многи објекти су оштећени и причињења је велика штета на усевима.
Невреме је изазвало велика оштећења на породичним стамбеним објектима, а Влада Србије је усвојила Уредбу о утврђивању државног програма помоћи и обнове оштећених породичних стамбених објеката у својини грађана, којом су опредељена средства за исплату државне помоћи.
Тако су обезбеђена средства за бесповратну новчану помоћ за санирање штете за око 11.000 породичних стамбених објеката у својини грађана, како је до сада утврђено на основу извештаја јединица локалне самоуправе.
Осим тога, другом уредбомм, опредељена су и средства за санирање штете на десет порушених породичних стамбених објеката у својини грађана.
То су објекти који су сврстани у шесту категорију оштећења, у складу са Упутством о јединственој методологији за процену штете од елементарних непогода, а према до сада прелиминарно прикупљеним подацима.
То значи да су ти објекти у невремену срушени или је штета на њима толика да су они небезбедни за употребу.
Каква је процедура за примање државне помоћи за обнову?
Стање елементарне непогоде због невремена које је погодило Србију проглашено је на територији 28 јединица локалне самоуправе.
Причињену штету процењују локалне самоуправе које ће издавати решења којима се признаје право на помоћ државе. Што се тиче процедуре за примање државне помоћи за обнову, министар за јавна улагања МаркоБлагојевић истиче да је на локалној заједници да спроведе поступак којим се признаје право на државну помоћ.
Додао је да су локалне самоуправе надлежне за процену штете и за израду записника који се шаљу министарству на верификацију.
„Након што се у министарству уради верификација и извести локалне самоуправе о томе, локалне самоуправе имају све услове да издају решење којима се признаје право на помоћ и утврђује износ те помоћи на основу које се врши исплата.
Дакле, локалне самоуправе раде процену штете, локалним самоуправама се грађани јављају са захтевима за државну помоћ, локалне самоуправе те захтеве обрађују, локалне самоуправе издају решења на основу којих министарство врши исплату директно на рачуне корисника“, навео је министар.
Када би могла да почне исплата помоћи?
Благојевић је рекао да би исплата помоћи могла да почне јако брзо, а да су корисници државне помоћи власници стамбених објеката који су их користили за свакодневни живот и на којима је забележена штета од недавних олуја.
„Процена је да је забележена штета на око 11.000 стамбених објеката. Срећа је да су малтене сви ти објекти оштећени, а не порушени, а да има до 10 стамбених објеката који су порушени услед дејства недавних непогода, олује и града. И то је приоритет. Да се што је могуће пре почне са исплатом државне помоћи свим оним власницима чији су стамбени објекти оштећени у недавној елементарној непогоди“, рекао је Благојевић за Тањуг.
Како је рекао, процена штете се ради по категоријама од прве до шесте, где су у првој категорији објекти са најмањим оштећењима, док су у категорији шест они који су срушени или је штета на њима толика да су они небезбедни за употребу.
„На локалним самоуправама јесте да раде процену и категоризацију штете на свим објектима на којима је штета учињена, да примају и обрађују захтеве за државну помоћ од грађана. Република потом, на основу свих тих поступака за које су надлежне локалне самоуправе врши исплату директно на рачуне корисника, као што је то било и раније случај након поплава“, објаснио је Благојевић.
