Листа десет најплаћенијих послова у Србији, за неке није потребан факултет

Ево како изгледа листа најплаћенијих послова у нашој земљи.

Фото: Canva

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, у првом кварталу 2023. године број запослених износио је 2.835.900, а број незапослених 317.800. Минимална плата је износила нешто испод 40.000, док поједини запослени могу да се похвале да примају и преко 500.000 динара.


Ево како изгледа листа најплаћенијих послова у нашој земљи.

Занимљиво је да упркос томе што су високе плате углавном резервисане за високо квалификоване профиле, има и оних на позицијама које су у дефициту, а за које није потребан факултет.

1. ИТ позиције

Менаџер за односе с јавношћу компаније Infostud Милош Турински наводи за N1 да су се на првом месту за период 2021 – 2023. године нашле разне IT позиције за програмере различитих технологија.

То су IT Project Manager, UX/UI/WEB Designer, C#/C++ Developer, Mobile developer, Data Warehouse/Business Intelligence Developer, Python Developer, Software Developer/Programmer/Engineer, JavaScript Developer, Business Intelligence/Data Warehouse Consultant, Backend developer, Software Developer/Programmer/Engineer, Full stack developer i Backend developer, где су се зараде кретале у опсегу од 250.000 до 500.000 динара.
У појединим случајевима и више:

2. Менаџер продаје – 250.000 – 350.000 динара
3. Шеф градилишта – 250.000 динара
4. Возач – 250.000 – 350.000 динара
5. Маркетинг менаџер – 250.000 динара
6. Водоинсталатер – 240.000 динара
7. Архитектонски пројектант – 240.000 – 270.000 динара
8. Машински инжењер – 235.000 динара
9. Шеф кухиње – 350.000 динара
10. Стоматолог – 180.000 динара

Турински указује да су у овој табели максимални износи који су забележени, што значи да нису просеци, нити се оволике зараде очекују од стране свих послодаваца за исте позиције.

„Такође када говоримо о позицијама у продаји, која је у овом случају на високом другом месту, ова зарада искључиво зависи од додатног процента од продаје који се оствари на основну зараду. За већину наведених позиција видимо да су у питању дефицитарна занимања попут возаћа. водоинсталатера и области попут угоститељства и грађевине где се послодавци заиста боре за сав квалификовани кадар са висинама зараде“, рекао је Турински.
С друге стране, ако посматрамо податке Републичког завода за статистику – подаци нам говоре мало другачије.

На првом месту су и даље програмери, па потом следе запослени у авио саобраћају, након којих следе научни истраживачи, финансијске услуге и експлоатација сирове нафте и природног гаса.

Међутим по њиховим подацима сви сем програмера имају зараду између 100.000 и 200.000 динара и ради се о просецима, па је самим тим и листа другачија.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here