Testament većinu asocira na holivudske filmove, u kojima se čitava porodica bori za naklonost najstarijeg i najbogatijeg člana, kako bi za njih izdvojio posebno mesto u svom testamentu.
Sastavljanje testamenta u našoj zemlji i dalje nije navika “običnih smrtnika”. Vodimo se idejom da za sastavljanje testamenta prvo moramo da raspolažemo značajnim bogatstvom – ako malo šta ostaje za nama, čemu čitava halabuka oko testamenta? Ipak, testament nije rezervisan samo za one s veoma dubokim džepom. Ako je testament punovažan, on ima pravno dejstvo, bez obzira na obim zaostavštine. S druge stane, testament se može i osporiti, ako za to postoje zakonom opravdani razlozi.
Šta znači da je testament punovažan?
Testament je punovažan ako ga je sačinilo lice sposobno za rasuđivanje, starije od 15 godina, slobodno izražavajući svoju volju u nekom od oblika koji su propisani zakonom, pri čemu sama sadržina testamenta nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Ukoliko nije ispunjen bilo kojih od ovih uslova, testament se smatra nevažećim. Prema Zakonu o nasleđivanju, razlozi za nevažnost testamenta mogu biti dvojaki: razlozi za ništavost i razlozi za rušljivost. U skladu s različitim razlozima, razlikuju se i lica koja mogu osporavati testament, rokovi, pa i dejstvo sudske odluke.
Ništavost testamenta
Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Da bi se dokazala opšta ništavost testamenta, neophodno je poznavanje pravnog poretka, kao i normi s kojima sadržina testamenta može biti u suprotnosti.
Postoje i posebni slučajevi ništavosti testamenta, pa se ništavim smatra i testament koji je sačinilo lice mlađe od 15 godina ili lice koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti, te testament za koji se dokaže da je rezultat falsifikovanja.
U pojedinim slučajevima neće ceo testament biti ništav, nego samo neka od navedenih odredbi. Ništavost jedne odredbe ne povlači automatski sa sobom i ništavost kompletnog testamenta. Ako testament može da opstane i bez sporne odredbe, on ostaje punovažan.
Zakonom je izričito predviđeno da su ništave sledeće odredbe u testamentu:
- odredba kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku
- odredba kojom zaveštalac svom nasledniku zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio
- odredba kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva
- odredba kojom se ostavlja nešto licu ovlašćenom za sačinjavanje testamenta, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica
- odredba kojom se ostavlja nešto zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica
Na ništavost testamenta se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti se ne gasi i uvek se može iskoristiti. Ništavost testamenta, za razliku od rušljivosti, nastupa po samom zakonu, što znači da momentom nastupanja nekog od razloga, nastupa i ništavost testamenta. Sudska odluka kojom se usvoja tužbeni zahtev je deklaratornog karaktera. To bi značilo da sud samo konstatuje postojanje ništavosti. Ako se konstatuje ništavost, smatra se da testament nikada nije ni nastao.
Rušljivost testamenta
Postoje tri zakonom priznata razloga za rušljivost testamenta.
Prvi razlog se odnosi na nedostatak zaveštajne sposobnosti, što znači da je lice u trenutku sačinjavanja testamenta bilo nesposobno za rasuđivanje. To može biti lice koje je starije od 15 godina i koje je nesposobno za rasuđivanje, ali koje nije sudskom odlukom lišeno poslovne sposobnosti (ne bi trebalo mešati sa razlogom za ništavost gde je lice mlađe od 15 godina ili sudskom odlukom lišeno poslovne sposobnosti).
Drugi razlog za rušljivost testamenta je ukoliko je testament sačinjen pod uticajem prinude, pretnje ili prevare, ili u zabludi o činjenicama koje su predstavljale pobudu da se testament sačini. Rušljivost jedne od odredbi, neće podrazumevati rušljivost kompletnog testamenta, ukoliko testament može opstati i bez te sporne odredbe.
Treći razlog za rušljivost odnosi se na formu, pa je testament rušljiv ako nije sačinjen u obliku i pod uslovima koji su određeni zakonom.
Rušljivost testamenta vređa pojedinačne interese, pa sud o tome ne vodi računa po službenoj dužnosti, već na zahtev lica koje ima pravni interes. Za razliku od ništavosti testamenta, tužbeni zahtev u ovom slučaju podrazumeva poništaj testamenta i odluka suda je konstitutivnog karaktera. To bi značilo da se odlukom suda poništava testament, koji je do tada proizvodio pravno dejstvo.
Isticanje zahteva nije neograničeno, kao kod slučaja ništavosti. Poništaj testamenta zbog jednog od tri navedena razloga, može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Ako se pravosnažnom sudskom odlukom poništi testament, smatraće se da testament nikada nije ni nastao i primeniće se zakon kao osnov nasleđivanja.
Ako tokom ostavinskog postupka među naslednicima dođe do spora, sud prekida ostavinski postupak i upućuje ih na pokretanje parničkog postupka u roku od 30 dana. Osporavanje testamenta često prate komplikovani porodični odnosi, dodatno začinjeni nasledstvom na koje mnogi polažu pravo. Iz tog razloga bi, zarad ostvarivanja prava, najbolje bilo potražiti stručnu pomoć. Ukoliko smatrate da su vaša prava prilikom raspodele nasledstva povređena ili niste sigurni da li je testament punovažan, obavezno imajte na umu da će advokat najbolje rešiti vaš problem. Savetovanje s advokatom će vam uštedeti mnogo novca i vremena i pomoći će vam da bolje razumete svoja, ali i prava drugih naslednika. U slučaju da smatrate da postoji osnov za rušljivost testamenta, advokat će vam pomoći da istražite sva navode i donesete pravu odluku.
