Ватикан и папа добили потресна сведочанства: У акцији Павелићевог џелата Виктора Томића 1942. године убијено 6.000 Срба

Архива Ватикана из периода Дру­гог светског рата располаже милионима докумената, сврстаних у 121 одељак, однедав­но је допуњена књигом докумената о страдању Срба у Срему од уста­шке руке 1942. године.

Ово сведочанство на енглеском језику Cri­mes of Ustashe (Viktor Tomics action in Srem 1942) приређивача Радована Сремца у едицији Архива Војво­дине, директор ове но­восадске институције др Небојша Кузмано­вић проследио је крајем прошлог децембра на стотинак адреса, укљу­чујући и ону на којој столује врховни погла­вар Римокатоличке цр­кве папа Фрања.

Коверат са неколико реченица захвалности и потписом папе, стигао је крајем ове седмице у Нови Сад:

„Његова светост папа Фрања замолио је Др­жавни секретаријат да пренесе његову захвал­ност за поклон који му је послат и за осећања која су подстакнута овом промишљеном презентацијом.“

Несумњиво, широку лепезу осећања изазива макар и летимично пре­листавање књиге доку­мената о крвавој акци­ји Павелићевог џелата Виктора Томића у лето 1942. године када је то­ком само два месеца, понекад одлуком Томи­ћевог Покретног преког суда, а често и без ика­кве формалне пресуде, у Срему убијено око 6.000 Срба.

Међу њима и један од наших највећих сли­кара Сава Шумановић, понос српске уметности 20. века коју је у нашу земљу донео из Париза, где се усавршавао код чувеног учитеља анали­тичког кубизма Андреа Лота. Шумановић је пре 82 године најпре од­веден у затвор у Срем­ској Митровици, где је мучен, а затим стрељан са осталим заробљени­цима.

Из Срема, током Дру­гог светског рата у лого­ре у Независној Држави Хрватској, првенствено у Јасеновац, одведено је и тамо страдало 11.000 Срба и 2.000 Јевреја.

Да ли ће и колико ова сведочанства, сабрана у књизи о жртвама у Срему допринети расветљава­њу улоге тадашњег папе Пија Дванаестог и надби­скупа Алојзија Степинца у злочинима над Србима, Јеврејима и припадници­ма других нација у НДХ – показаће време.

Др Кузмановић сма­тра да је прошло време када су архивски доку­менти деценијама, во­љом идеологија, пред­стављали мртво слово на папиру и мада надо­хват руке, дуго остајали ван домашаја јавности.

– Истина о страда­њима Срба тешко се у прошлости пробијала у свет. Добра страна интернета и друштвених мрежа јесте и могућ­ност да се данас публи­кована сведочанства могу пронаћи и чита­ти на било којој тачки планете. На установама попут Архива Војводине је одговорност да мак­симално искористимо предности нових техно­логија, да документова­но пласирамо истину о злочинима над нашим народом – каже дирек­тор Архива Војводине.

Стога, у последњих неколико година, ко­лико је на челу ове установе, Кузмановић је штампао и одаслао стотине књига – доку­мената Конгресној би­блиотеци и Музеју Хо­локауста у Вашингтону и сличним институција­ма у Немачкој, Белгији, Холандији, Аустрији, Словачкој…

Две књиге и молитва

ПИСМО захвалности, које је стигло војвођанском Архиву из Ватикана ових дана, треће је у последњих пет година. Године 2019, када је про­нађен аутентичан досије о усташким злочинима у којем је било и писмо једног Хрвата упућено надбискупу Степинцу о злочинима, Архив је об­јавио две књиге – „Усташка зверства“ приређивача Милана Кољанина и „Гудовац 41: пут злочина“ (приређивач Кузмановић). Обе су послате папи. У оба наврата стигао је и одговор:

„Његова светост захваљује и поручује да ће вас се сетити у својим моли­твама и молиће се Богу да вас благослови снагом и миром.“