Верници широм света обележавају Велики петак по Грегоријанском календару

Католичка црква, која слави Ускрс 31. марта, на Велики петак посебно спомиње умируће, старе и болесне

167
Фото: Pixabay

Хришћани који време рачунају по Грегоријанском календару широм света и у Србији данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Исуса Христа из Назарета.


Велики петак сматра се најтужнијим даном – оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака, цвећа, а верници се у цркви окупљају у тишини.

Обележавају га католици, протестанти, англиканци, поједине православне и неке мање цркве.

Католичка црква, која слави Ускрс 31. марта, на Велики петак посебно спомиње умируће, старе и болесне.

Велики петак дан је Муке Господње, када се верници присећају последњих сати Исусовог живота и догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу, почевши од његовог извођења пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до узвикивања јудејског народа „Распни Га!“, као и ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, не знају шта раде“, умирања, уклањања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб и постављања страже да чува гроб да неко не украде Исусово тело.

Велики петак је за католичке вернике дан поста и једини дан у години када нема свете мисе, али се у црквама после подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.

Одржава се и посебна спомен-молитва “муке Господње“.

Следи клањање Светом крсту, молитва верника и причешћивање.

Не звоне звона, нема певања ни музике.

Велики петак је дан поста и немрса и једини дан у години када нема свете мисе, али се у црквама после подне чита Крижни пут односно пут страдања Христовог.

Одржава се и посебна спомен-молитва Муке Господње. Следи клањање Светом крсту, молитва верника и причешћивање. На велики петак не звоне звона. Црква посебно спомиње умируће, старе и болесне.

Београдски надбискуп Ладислав Немет поручио је у среду у ускршњој посланици, да је Ускрс променио будућност створеног света, а у њему и човека и да вера даје снагу људима да истрају на свом животном путу.

Немет је у посланици честитао Ускрс свим католицима који га славе по грегоријанском календару 31. марта и навео да је главни задатак навештавање радосне вести о том празнику и да није људска слабост та која има последњу реч, као ни грех ни превара, већ Божји вечни живот.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here