Наш суграђанин Јован Којић, који је радни век провео радећи у иностранству у дипломатској служби, већ дужи низ година бави се историјом бачкопаланачких породица, њиховим пореклом и родословом.
У суботу, 2. јула, у Музеју града, пред пуном салом заинтересованих, одржао је промоцију својих књига, у којима је обрадио порекло породица Којић, Плавшић, Малетин и Ристић. Постао је члан Удружења српских родослова „Порекло“ у Београду, које води и Српски ДНК пројекат.
– Био сам један од оних који се интересовао за своје порекло, а о фамилији сам знао само од прадеде, као и већина Паланчана – почиње своја сећања Јован Којић.
– Одласком у пензију добио сам неопходно време, па сам могао интензивније да се бавим овом темом. То моје интересовање је прерасло у страст, а ове књиге су резултат жеље, да и другима пренесем своја сазнања. Моји преци су били паори, малобројне занатлије, необразовани војници, граничари, неки од њих због ратних и неких других заслуга добили и грофовске титуле, право на грб и имања (Арсић, Којић, Малетин, Грубанов, Јуришин, Лукић, Новаковић, Радосављевић…).
– Много су радили, тешко живели, необразовани, сујеверни, богобојажљиви, једино су цркву поштовали, највећа молитва им је била „Од Бога здравља, од Цара мира“, али се ни једној генерацији није испунила ова молба.
– Животни век им је био кратак, смртност деце застрашујућа. Црква је била стожер окупљања, одржала је осећај припадности нацији, језик и обичаје. На овим просторима је било доста миграција и егзодуса. Значајан број живља са Косова и Метохије дошао је 1404. године, када је Стефан Лазаревић добио имања у Банату од мађарског краља Жигмонда, укључујући и утврђени град Бечеј. Прва велика сеоба са југа, била је у првој половини 16. века (1526-1540.) када су Турци дошли на ове просторе, а са њима и Срби.
– Мађари и Хрвати су се померили на север и запад, тако да је овај простор био насељен искључиво српским живљем. Поред Паланке, која је тада имала назив Пешт, у околини је било више насеља: Чеб, Крстур, Тамана, Павловац, Букин…
– По турском попису из 1570. године било је 28 домаћинстава, 31 порески обвезник са обавезом од 10.500 акчи (ситан турски сребрни новац). Следећа велика сеоба је била под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године, да би је формирањем војне крајине, после повлачења Турака, био ангажован велики број Срба, а попис је вршен 1720.
У наставку разговора, господин Којић је говорио о неким интересантним чињеницама везаним за имена и презима која су била и још су у оптицају на овим просторима.
– Овдашња презимена вуку порекло из „Дечанске хрисовуље“ (1335.) као нпр: Бач (лић), Борић, Бошко(в-вић), Грубан(ов-ић), Која(ић), Малетић, Ненадовић… Ишчезла су презимена као што су Гладибрадић, Благоменић, Подземљаш, Кицош, Бећар, Жандар, Коцкарош… Најбронија презимена током претходна 3-4 века била су: Мишков(ић), Шијаков, Папић, Плавшић, Нешић, Којић, Радованов(ић)…
Најбројнија мушка имена су била Јован и Петар, затим Стефан, Лазар, Георгије, Теодор, Милош, Димитрије, а женска Марија, Екатерина, Ана, Сосана, Јулијана, Јелена, Љубица… Родоначелници Којића су Михаил и супруга му Ангелина, обоје рођени око 1700. године, лоза обухвата 14 генерација са преко 1.500 потомака. Слава је Михољдан.
Малетинима је родоначелник Никола, паор и граничар, по попису из 1720. године. Садржи 13 генерација са преко 1.000 потомака и сви славе Светог Николу. Код Ристића родоначелници су Јован и Роксанда, која је једна од три особе која је поживела 100 година (1706-1806.). Обе лозе (мушка и женска) обухватају 14 генерација са 2.300 потомака. Славе Светог Стефана.
Родоначелници Плавшићима су Георгије и супруга Пелагија, а лоза бележи 13 генерација и преко 2.500 потомака и славе Светог Јована Крститеља.
Промоцији Којићевих књига присуствовао је и руководилац Српског ДНК пројекта, Јовица Кртинић. Он је присутнима објаснио значај испитивања порекла помоћу ДНК, које има скоро 100% сигурност. Захваљујући томе разрешене су многе дилеме о месту порекла појединих породица, као и о националној измешаности.
Интересантан податак је, да по тим истраживањима Срби и Турци, кроз све те векове заједничког живота, нису се родно мешали. На крају, Јован Којић је најавио да ће и даље да испитује порекло породица са ових простора и плану му је издавање нових књига на ту тематику.
