У недељу 1. јануара навршено је двадесет пуних година од како није са нама један од највећих, а зашто не рећи и највећи, бачкопаланачки спортиста свих времена – кајакаш Милан Јанић.
Рођен је 14. јуна 1957. године у тадашњој ФНР Југославији и такмичио се за Кајакашки клуб „Синтелон“ и југословенску репрезентацију. Љубав према кајаку стекао је на месту окупљања свих кајакаша, језеру „Тиквара“.
За Југославију се такмичио од касних седамдесетих до средине осамдесетих година прошлог века и у том периоду постигао изванредне спортске резултате. Учествовао је на Олимпијским играма у Москви 1980. и Лос Анђелесу 1984. године. На Олимпијади у Москви се такмичио у једноседу на две деонице, у трци на 500 метара је био четврти, а на једном километру седмопласирани. Четири године касније, у Лос Анђелесу, Јанић је био девети на пола километра, а на 1.000 метара је освојио сребрну олимпијску медаљу.
Милан Јанић је наступио и на пет светских првенстава где је освојио шест медаља. Три златна одличја су му припала 1978, 1979. и 1982. године, док је сребрне медаље освојио 1978, 1981. и 1983. године.
Спортски ген из породице је пренео на своју децу (Наташу, Мићу и Стјепана), а убедљиво најуспешнија је била ћерка Наташа која се у својој каријери такмичила за две државе (Мађарску и Србију и Црну Гору). Јанићеви синови Мићо и Стјепан су се годину дана након смрти оца одлучили да се такмиче за Хрватску.
Милан Јанић нас је прерано, у 46. години, напустио 1. јануара 2003. године. Иза себе је оставио супругу Штефицу, синове Мића и Стјепана и ћерку Наташу. Био је идол и узор многим кајакашима у Бачкој Паланци, а његови одлични спортски резултати остају отргнути од заборава.
