„Шта да ти кажем.
Коме је теже то не знам,
Мени, што се спремам
На операцију очињег вида,
Или теби што пребираш по списку
Адвокатске коморе,
Тражећи спас за одбрану
Од зла што ти се натоварило
На грбачу.’’
Неустрашива је и звонким гласом
Одважно трибунише моја друга Лејка.
’’Један је Благоје’’, рекох.
’’Да. Али га нема више’’.
***
Благоје, усамљеник из банатских степа
Заправо,
Био је најбољи студент Правног факултета
У Београду.
Али заправо.
Слушао сам из уста
Његових студентских другова
Јер он их је имао,
Знао је где му је менза,
Знао је где му је Факултет.
Радо је причао
О боновима и студентском дому,
Кредитима и студентским стипендијама
Библиотекама.
У Сечњу међу грлатим херцеговцима
Постао је најмлађи председник суда
У оној од двадесет и кусур милиона,
Југославији.
Бива од Триглава до Ђевђелије.
Црвени партијски руководиоци
Ухватише се Брозовог наслеђа
„да се не држе закона ко пијан плота’’
И све крену
Кусо и наопако.
Још тад.
Пре година сто.
А тек како то савршено штекће
Цинге цанге.
Сада у времену овом .
Не истрпље Благоје
Притиске на правосуђе
Из Црвене зграде.
Пут под ноге
Дрито Бачка Паланка
У адвокате.
***
Разваљивале су се Југе.
Једна за другом.
Тапкали смо ми маргиналци
За правдом и поштењем.
Неко већ одавно одмерио
Од шаке до лакта. Шипак, брате.
Заврвила Паланка од самониклих газда
Испод јасала државних бедевија.
Јаки су ко црна земља.
Четвртани и пиљци заобљени,
Задригли од моћи из којих студенац шиба без престанка.
Увек мало. Увек још.
Никад на, само дај.
Филозофија међеда и тетреба.
Благојева горе наведена клијентела
Примана је у VIP канцеларију,
Кад мрачак сакрије
Паланачка шапутања.
Не ретко чекале су га велике лимузине,
Које би запливале
Широким шоровима
Возећи Благоја и његову чувену
’’Меркурову’’ торбу коју је од
Милоште звао ’’уставобранитељска’’,
На ноге,
На брзину извиканих бизнисмена.
Обично би му полазило за руком
Да чесму одврне до краја,
Пунећи приходну страну до капка
Од оних који су радо плаћали
Услуге престижног адвоката у граду.
Широке руке.
Широко.
***
Нас декинтиране
И невидљиве под лупом будућности,
Дочекивао је око поднева
У амфитеатру паланачке
Академије мудрих прегањања,
Пекијевој ’’Сови’’.
Усамљен у нашем мору мољакања
Уздизао се тај врли господин
Изнад свих закона и милости
Да спашава наше наивне жртве,
За будућност бољег живота,
У земљи која се крунила
Као црвени кукуруз ’’кокавац’’
Мал’ и чемеран,
Раскокан, пред нашим престрашеним очима,
Оволиким.
***
Кренуло би се са ’’лозом’’.
Кажу добро да се наоштримо.
Нико боље није знао тако
Расхладит и ухватит јој
Ритам целзијуса до Пекија.
Завршавало би се некад
И у другом дану
Уз лековита дејства ’’Горког листа’’
Улицом Краља Петра,
Вукла би се државна бирократија
Оклебестрена,
Сањајући златно доба,
Које дежурни чувари нашег мира
Просукаше кроз широке народне масе
Гласом шеве
„Ево га, само што стигло није.’’
Негде ми оста записано.
’’Велики је господин наш адвокат
Друг Благоје… народни… ми смо
Били његова расходна страна.
Без кинте… без наде…
Управо заробљени у земљи коју су
Они који су требали доћи,
Да нам буду нови господари,
Наших старих разбуцаних живота,
Назвали Обећаном…’’
’’Војводина, војводјанима…’’, закликта Бауран,
Хватајући се за зидове
Уске улице.
Мени јутарња зрака
Помери зенице обадва ока,
По ритму пјаних корака
Побрканих и посвађаних.
***
Газда Шуцо је био
Благојев VIP клијент.
Почело је то у вуненим временима,
Кад је демократија
Почела да штипа очи.
За оне неупућене,
А оне вичне као што је Шуцо,
Берба је увек у јеку
Диловања девиза
И логичког наставка
Лихварења по најповољнијим условима.
Та два тужна работисања
Једино је Благоје
Знао уоквирити у законске оквире.
Шуцо је имао снагу
Заштићеног белог медведа
А његови играчи
Развијали су снагу евро тигра.
Будуће маскоте
Наше Србије.
***
Притуљено је светло у
Адвокатској канцеларији.
Млади колега Адвоката за народ
Дуле,
У кораку са технологијом,
На даљински регулише
Игру светлости у офису.
Кад су vip клијенти,
Светло се притули,
Кад залута неко бенаст
Дуле појача све лепетрике.
Засија Лас Вегас у улици
Краља Петра.
Невољник од силине светлости
Изгуби вољу за букањем.
Шљуне се.
Завезана врећа.
***
Шуцо и директорица Слаџа
У резервисаном термину
Натенане мељу Благоју
Наредбу стрика Дамјана
О гашењу ’’Комуне Б’’
И Фарме ’’Три лепа бела пера’’,
На најбезболнији начин,
Без последица за околину
И одговорне.
’’Шта је разлог’’, пресече Благоје.
’’Ново време. Нова власт. Концепција
Се мења а и наредба стрикова, извршна
’’Добро, добро … ово је већ озбиљно…
Озбиљно… (пуни се у налету Благојева приходна страна,
Прави се пазар).
’’Дуле, угаси музику’’.
Вечито насмејан Благојев
Адвокатски приправник притисну
Типку на машини.
Утиша се.
’’Пламене зоре, буде ме из сна
Фабричка јутра, дим из димњака
Песма се ори, млади радници
Челична јутра, хитам фабрици.’’
Маљчики ’’Идоли’’
’’Кој су бе ове луђаци’’, помисли у себи
Директорица Слаџа из Масну Поњаву,
’’ко да их исти татко правио’’.
Благоје подиже поглед,
Као да јој прочита мисли.
Не рече ништа.
Дуга је ноћ пред њим
У колу тражења рупа у закону
О привредним субјектима,
Никнутим на стратишту
Давно погубљеног,
Закона о удруженом раду.
Clara pacta, boni amici
(Чист рачун, дуга љубав.)
