Тог летњег паланачког дана
Негде близу Слаџе
И њене Масне Поњаве,
Тања од Крајине,
А мени друг од невоље,
Кресала је скаламерију,
Која се вабила на „опел суза“,
По хиљаду пута.
И тек на ивици снаге акумулатора
Кресну га.
Додаде гас да се „опел“ не угаси
И поче га турирати на месту,
На опште згражавање
И гнушање од беса
Целе Масне Поњаве.
Удари дим. Карике пропале. Мрњау.
Троши се уље на каблове.
Румунац плави,
Од хиљаду октана.
Затресе предњи трап.
Сети се Тања, сети,
Како смо тог лета
Ко јабуково сирће
Немоћни и сиромашни били.
Ако ми наум пане
Да све ово мојој други Жуји
Утаначим, излапрдам
Улепшат ћу јој дан.
Заслужио је Жућко.
***
Од Крајине пиправничка Тања
На Фарми „Код три лепа бела пера“
Са пар лета закашњења
Матурирала је у Пољопривредној школи
У Футогу.
Било је повуци. Било је и потегни.
На једвите јаде
На завршном питању комисије
„Колегинице, ако се крава тели, шта прво крене, ноге или глава?’’
Знала је наша Тањушка одговор,
Али из ње груну каприц лички
„Некад су ноге ишле за главом,
Дошло је ново време
Глава јурца за ногама“.
Бива положила.
Неки добри људи ударише печат.
Са ове позиције
Главе су нам већ одавно
Клонуле побркане и слудјене.
У мају процветала зима
Кад преко преке потребе
Прескочи пролеће
И сломи се у издаји.
Добродошло „лито виловито’’.
***
Тањушка је приправничка
Фиргина логистика
У кокотњаку „Три лепа бела пера“.
Личка ала, личка уја још зврнда
Од сабајле до мрклог мрака.
Све она зна, све она уме.
Хоће да свет покори
Енергијом и лепотом.
Још се игра
Као некад
У избегличкој колони ’95-е.
Роде мој.
***
Прославља се Тањина диплома
Закаснела али уредна. Државна.
„Да се мала сети завичаја
Певаће јој Книнџа Мали Баја“.
Пршти од фајлова и радио Бап таласа,
Тако је и било.
Комунисти су то звали „погрешна процена“.
Ми који смо раја звали смо „јеби га, ба“.
Даде директор Милкан за Џ.
Фискултурну салу у Челареву.
Зора Совиљ, легендарни власник
Дискотеке „Казабланка“ из Футога довела
Крајишнике из Футога на терцу
„Пешке идем из града“.
То вече банкротирасмо до задњег динара.
Вели Тањушка : „Изманитасмо се“.
Брука и срамота.
Баја Мали Книнџа те вечери
Није хтео да узме ни динара
За хонорар.
Смејао се Тањушки.
Мени намигивао.
Човек и по..
’’Кад ја будем велика. Бићу моћна
Ко црна земља.
Купит ћу „мерцедес“
Са сребрним нишаном, да пловим овом твојом Војводином.
Онда ћу се удати и родит ћу деце доста.
Па брале мој, запалит, право у Срб.
Нек се пише вратила се Тања“.
Тако обећа.
Фали јој Динара. Фали јој што се
Оно на Динари сјаји.
Фали јој близина Дрвара.
Велики Цвјетнић јој фали.
Фале јој камене плоче, и крстаче предака.
Разрушене зидине родитељске куће.
Ливаде и шуме испод Брине.
Тамо негде што јој све фали,
Закопане су успомене на детињство.
Кад је закуцала
Несретна бежанија
На мени је остало
Да се сећам њених прича,
Ваљда ником другом.
Ваљда тако треба.
***
Ломи Тањушка кривине
Гега се од банкине до банкине.
Понекад ухвати белу линију.
Од Полојске шуме смањила брзину.
Милки по гасу.
’’Овде је неко гробље. Неко Хазарско.
Ваљда народа Хазарског. Греота је летат по гробовима.
Ти знаш све.
Ко су били они?“
Пита.
Питани одговара ’’изумрли су. Нема их више.’’
Мршти се ’’Како нема’’?
’’Тако нема. Ако ови овако наставе, они
Су следећи’’.
’’Ко мајсторе?’’
’’Једном ћу ти рећи. Вози. Додај гас. Благоје чека.’’
Удари ме њеном малом руком по тинтари.
Озбиљна је.
Ваљда код Личанки и Закон о родној
Равноправности не пије воде.
Код њих се зна ко је газда у кући.
За вазда.
***
Поред Чарде челаревске
Ушушкане су кућице за мир и тишину.
Побегао Благоје од сивила струке.
Дан је био за народ без кинте,
Љубу Гиљоша, Вуја Бијељинара,
Славку Пругару.
Данас треба клепити газда Шуцу
По ушима,
Како би се круг затворио.
Магија адвокатских спојених судова.
На једној ћуприји платиш,
На другој удуплаш.
Све за рају.
’’Срећна је рука која даје’’, рече једном
Народни адвокат Благоје.
***
Већ смо кило. Цевчи и Тањушка.
Благоје на фртаљ ’’Горког’’.
Аничкини досијеи радника са Фарме
’’Три лепа бела пера’’ , лете по
Викендици као Цигани у небо.
Тањина логистика за природу посла
Струковног пилићарника у првом плану.
Итекако се пита.
Благоје бележи.
Пише и моју блеју
О постулатима пропале комуњарске економије.
Анализа. Аналитика за виртуелу
Младјег референта плана и анализе.
Вртља се слагалица.
Наш добри доктор за право
Елаборира моја и Тањушкина танка знања
Из природних и друштвених наука,
На пројекту гашења пилићарника
’’Три лепа бела пера’’.
Штанцује се најбоље решење.
Такозвани мекани пад. И прича.
Тајне птичијег света.
Како то чудеса од науке тумаче
Нешто у зачетку од педесет грама
За шест недеља нагура
На три хиљаде грама.
’’Од пијука до урлика’’.
’’Нова демократија ће све то рећи.
Има решење. Доћи ће неко ко све то зна
И ко ће бити власник свега овог.
’’Лидловање’’ српског мозга.
Ко воли нек изволи, ко неће
Испада из среће’’.
Смеје се добри Благоје.
***
Оросило је.
Да су ми здраве ноге и корак
Па да их провучем кроз росу,
Да ми је хватат локвање и шаш
По челаревском заливу.
Елаборат о гашењу Фарме
’’Три лепа бела пера’’
На столу.
Готов до јоте.
Благоје спава отворених очију.
Ломата се небо.
Облаци од Гајдобре кренули.
Нигде нема ни Тање од Крајине Српске.
Остала је ова мала прича
О Тањи и њеним факултетима
Животињског царства.
Ни дан данаске не знам
Зашто ми је на дрндаву ’’нокиу’’
Тог јутра пустила песму
(уместо ’’Добро јутро снаго моја’’)
’’Алкос нема перспективу
Добар човјек донеси му пиву
Алкос нема перспективу
Добар човјек пије своју пиву
С ракијом почиње му дан
Већ око осам
Он је накресан.’’
Шта би Тањушки,
Хоћу да се сетим
На данашњи дан.
Не иде брате.
Угаси.
И Благоја,
А и мене
Поготово.
