По њеном дечијем осмеху
И звонким ха, ха, ха
(макар и кроз поруке одјекивало)
Лако ми је препознати
Мењање годишњих доба.
Скврчила се зима
Скупља се и шињели,
Кроз разрезе смб кабанице
Пружа јој се реп.
Утече.
У мрак мркли.
Ни махнут неће и траг оставит неће.
Лагано дрмусање и решетање
Заћутала поштена интелигенција.
Ганци живот,
У последњим испричаним бајкама
О равноправности,
Доброти,
Социјалним картама и масним лажама,
Ситно агендираним српском азбуком.
Док бодри, биће боље.
А можда боље неће бити.
Побркала се слова
Васкрсла жгадија на лимене бубњеве
Утрнуће прича љубавних.
Уводник за Жуту
И њене очи само.
***
По њеном осмеху
Запињем између оловке и хартије.
Тумачење наде.
’’Чувај ми се… Не дам ја тебе.’’
Качи се друга порука.
Из кеца у кеца.
’’Емоције су знак, да мој друг
Има велико срце… које само воли……
Не памти зло.’’
Митингује се.
Дистанца где је дохватити не могу,
Звони наслоњена на прве зраке
Пролећа,
Које се све више осећа и мање види.
Жмиркало,
Вештином колибрића
Прескаче задате теме
О мамурлуку дневне политике,
Лајчока, Шолца, Били Кида, Курте и Мурте,
Сецикеса и српских лопина,
На чибук потрошених старлета.
Мало по мало блејача са националне
Фреквенције,
Белосветских џибера, паланачких ловокрадица,
Надрканих и напаљених јунаца и јуница,
Ништа од тога.
Ништа ваљано.
***
По њеном осмеху
И звоњави гласа од милоште,
Препознајем долазак пролећа
На линији прве одбране
За весело скакутање
Пролећних птица.
’’Ха, ха, ха… мени се
Данас облизнула овчица … све ок’’.
У реду је.
Ово мало уводника за Жуту,
Кенчијање у дангуби,
Док се не латим Слаџе из Масну Поњаву.
***
’’Ол рајт. Изучите овај Елаборат. Све што
Вам буде нејасно питајте.
Да се помогне.
Да се растумачи.
Све су вам наше инструкције на располагању..’’, рече Аничка
И са осмехом погледа на укоричени плишани Елаборат,
Боје беле кафе, где је уденут златотиском назив пројекта
’’Благодети од кокошијег гнојива са применом у интензивном повртарству.’’
’’Да, да драги моји. Ништа се не баца и не расипа.
Све се мора максимално
Искористити са наше Фарме.
Уосталом , све је написано у елаборату.
Ол рајт’’, закључи весела Аничка,
Хватајући себе да сваким даном
Све више личи на стрика Дамјана,
По беседи, покретима, наступу, гестовима
Аничка, будући дипломац на мастер
Студијама Филозофског факултета ’’Конштатин филозоф’’ у Нитри.
Увек здрава и весела била.
***
Сага о кокошијем гнојиву.
Неки то зову прпушка, стајњак, нечис,
Они простији кокошија грудина или кокошији брабоњци.
Синдикална светина би то назвала
Нус производима без икакве вредности.
Од једне организације удруженог рада до друге
И све би се сводило на фабричку грешку.
Они умешнији синдикалци вртљали би своју
Позицију, лајаваца и бунџија,
Да буду на извору најбољег комада плена.
Текстилци би се отимали око гаћа, чарапа,
Мајица, брусева, комбинезона…
’’Пукла жица на разбоју.’’
Металци би подмиривали своје синдикалне
Буџете кроз бушне лонце, ударене шерпе,
Матице, зезалице, штекере.
Моји задругари су преферирали вишак нафте
( уштеда) и машинске радове на њивама
Који су ишли на црту, па на попис са
Тенденцијом отписа.
’’Цапинаши’’ са Пилане су барем имали довољно поткорака
Прпе (пиљевине) за хладне гајдобранске зиме.
Све би добро док не почеше преферират
Храстове трупце из Спачванске шуме.
После је газда из Београда запретио ’’но, но, но’’.
Како сам извадио флеке и претеко ни данли данаске не знам.
Смилово се Командант.
Ари.
***
У Слаџином бившем угоститељском предузећу
Нус производ се сматрао ужитком живота.
После одржаних свадби у ’’Хотелу’’
И понеке прославе,
Рачунало се на бригу о радном човеку.
Велике количине меса, пића, торти,
Брижно су слагане у „Кончаров“ фрижидер,
Чекајући понедељка да се радни народ
И службеници почасте.
Знало се коме глава, плећка, кртина, ребра, шпињетак
Од силе меса прасића и јагњића.
Торте и колачи су односили хуманитарци онима,
Који су се њима највише радовали, деца.
Уколико је домаћин био широке руке
Сви запослени на молитвеном доручку
Понедељком би благосиљали за домаћина.
Уколико би се потрефило да је
Домаћин био шкртац није имао
Благослов запослених.
Кажу да је код ових домаћина широке
Руке све рађало и срећом се писало.
Код оних шкртаца све би наопако кренуло,
Од пропасти брака до банкрота куце.
Ко воли нек изволи.
Синдикалне приче из давнина,
За успомену и дуго сећање.
Могло би се тако до зоре набрајат.
Нити фабрика , нити синдиката.
’’Где се не једе и не пије
Ту љубави није.’’
***
Палетирано кокошије ђубриво.
Ферментација. Да утихну мириси.
Простирка. Сушење и просејавање..
Паковање искључиво у јутане вреће.
Извоз у Јужну Србију.’’
Наглас се читају поглавља Елабората.
Долазе на ред речи професора на енглеском.
Цитирају се западни мудраци.
Будући научни радник Вук преводи.
Туц муц… туц туц…
Дуг је пут до гранула прпушки
Од белог стада фарме ’’Код три лепа бела пера’’.
***
Почело је изђубравање.
Ломе се алати.
Шкрипи Дулетова скаламерија.
Качи се за ’’стојадина’’,кружи пистом,
Од кокотњака до силажника.
Силажник је бетонска грдосија где су
Некад вредни задругари крајем августа
Правили силажу за тов јунади.
Од турнуса остало је само мукање
За бољим и срећнијим временима.
***
Мајстор Гиле из Пивница довукао некадашњу вршалицу
За жито марке ’’Змај’’.
Ченчао газда Шуцо са Златком од Валихора
За кафански намештај
будућег бирцуза на лакат
’’Забрањено старење’’.
Дао приде и јутане вреће.
’’Кад Словаци дижу руке од пољопривреде,
Нешто ту не ваља,“ рече Гиле,
Док су златне руке мајстора из ’’Мајевице’’увелико шрафиле
Вршалицу, претварајући је у чудну направу, која ће
Просејавати и паковати
Грануле суве кокошије прпушке.
Спакована прпушка са благословом
Добила је извозну декларацију за Јужну Србију.
Неки то зову Македонија.
Брозови изданци.
Адресирана испорука је на
Ћазима Имерија,
Шуцовог друга из Гајдобре.
Сладолеџије.
Оног истог коме су неки тамо
Из дубоког мрака
Заждили посластичарницу ’’Јоргован’’.
Нису знали да је Ћазим
Горанац.
Неко им отворио лобању и шапнуо
Арнаут.
***
Ћазим се скућио у Струмици.
Развио бизнис.
Макова поља светлоплаве боје.
Биљка дугог дана.
Плавосемени.
Најбоље радја кад се ђубри
Испод леје прпушком кокошијом.
Једном је Шуцо одломио парче
Ћазимове погаче од мака
’’Смеђи катран’’,
Коју смо залили са крштеном грашевином.
Спавало се и шуњало по фарми
Три дана и три ноћи.
Ћазимове чаролије.
’’И цар легне да се јело слегне’’.
***
Повратна тура за Лалине тегљаче.
Товари се роба за Струмицу.
У повртку кум Јоргос из Солуна
Шаље јужно воће.
Време цветања нара и мора.
Време великих компензација,
Танте за танте.
***
Не пише се о неким стварима,
И не прича се.
Чека се временска дистанца.
Шлепа се Слаџа директорица,
Да обиђе успут родни Лесковац.
Весела је и цвркуће.
Зачудо пронађе песму о ђубрету.
’’Нисам од оних који цвиле,
Више те немам, шта ту могу
Ја ћу се после одвући кући
Само да попијем још једну с ногу.
Ниси ваљда луда да се стидиш
Што си ме прогнала источно од раја,
Бар се насмеши, када ме видиш
Остани ђубре до краја.’’
Бора Ђорђевић
’’Бизнис од говна. Геније овај Шуцо,
Геније“,
Одахну, пентрајући се на Милојков ринглов,
Да на брзину набере меснате плодове, џанарике.
Онако за пута.
Никад се не зна.
