Vreme kad su radnici zarađivali više od direktora

Vremeplov „Nedeljne novine“ broj 48 – 49 od 28. novembra 1965. godine

661

Da bi se događaji iz opštine Bačka Palanka sačuvali od zaborava, u saradnji sa Nedeljnim novinama, objavljujemo neke od članaka koje nas vraćaju u prošlost a za temu imaju događaje koji su zabeleženi u periodu koji je davno iza nas. Ovog puta su preuzeti tekstovi iz Nedeljnih novina – broj 48-49 od 28. novembra 1965. godine.


Ekonomičnost ulazi na velika vrata

Rezultati privređivanja u našoj opštini za prvih devet meseci ove godine daju puno osnova za optimizam. Izmene ekonomskih instrumenata povoljno su delovale na poslovanje većine radnih organizacija koje se znatno poboljšalo od dana stupanja na snagu novih privrednih  mera.

Ukupan prihod u tom periodu dostigao je vrednost od 27 milijardi i 217 miliona dinara, što je za 31,5 odsto više nego u odgovarajućem periodu prošle godine i za 9,3 odsto više od proseka porasta ukupnog prihoda u SR Srbiji…

Podjednako dobre rezultate postigle su i industrija i poljoprivreda koje predstavljaju 80 odsto celokupne privrede naše komune.

U industriji je ukupan prihod porastao za 27, neto produkt za 36, ekonomičnost za oko 5, produktivnost za 25, a rentabilnost za 9 odsto. Lični dohoci povećani su u ovoj oblasti za preko 54 odsto i dostižu 39.493 dinara po jednom zaposlenom, što je za svega 1.977 dinara manje od republičkog proseka…

Reči za svečanost

Trg oslobođenja broj 2, Bačka Palanka. Tu stanuje Milka Bursać, gost Drugog zasedanja AVNOJ –a u Jajcu.

– Da, bila sam na Drugom zasedanju AVNOJ –a u Jajcu – kaže tiho Milka. – Bila sam gost. Kao i danas se sećam… A pre toga, Milka je bila delegat na zasedanju Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine u Mrkonjić Gradu.

-Posle zasedanja saopštili su mi da ću kao gost prisustvovati i na Drugom zasedanju AVNOJ –a u Jajcu. Nisam bila sama, bilo nas je dvadesetak. Kako da se nisam radovala, jesam…

…Kada su pročitane odluke, u sali je nastao aplauz. Ne sećam se koliko je trajao, samo je bio dugačak… Tog trenutka sam se uplašila da neću biti dovoljno spremna da sve to protumačim na terenu. To je bilo tako veliko, tako divno… Svi na nogama…

…Kada smo odlazili činilo nam se da istorija ostaje u maloj sobi o čije se prozore okačila jesen pa maše iscepanim vlažnim zastavama.

Sa njima počinje

Pred radnikom Jankom Kalkom iz „Nameštaja“ ni jedna norma ne može da opstane. Dugo je Kalko radio na završnoj montaži ležaja za kombinovane sobe. Drugi radnici montiraju desetak, a on dvostruko više.

Posle su ga prebacili na montažu kaučeva i dali mu „parnjaka“. Drugi parovi montiraju najviše tridesetak kaučeva, a Kalko sa svojim partnerom četrdeset pet.

-Doterao me je dotle da nisam imao više šta da mu dajem – požalio se poslovođa Liščević. – Što je dvojici dosta ceo dan, on sam uradi pre njih. Sad su Janka postavili da lepi furnir na kantove kaučeva, jer je to mesto postalo usko grlo proizvodnje.

Oni što su pre njega radili taj posao uspevali su da završe najviše dvadesetak kaučeva. Kalko „tera“ preko šezdeset…

Čovek na čiji rad nema reklamacija

Sima Boltić je u „Merkuru“ šef magacina gotove robe odakle svakog dana pošalje sa klijentima 150 – 200 narudžbenica. To je isto toliko paketa, koji zapremaju nekoliko vagona, a svaki sadrži više artikala. Metalna i kožna galanterija su pomodna roba. Ona se izrađuje u mnogo modela i još više boja, jer su ukusi raznoliki… Ona mora stići na vreme,  jer se moda menja.

Ako stigne kasnije nego što je ugovoreno, ili ako se pogreše modeli ili boja, kupac će se ljutiti… Zato šef magacina gotove robe mora biti brz, da bi sa petoricom radnika – pakera, napravio sve porudžbenice predviđene za određeni dan. Mora biti pažljiv da bi se upakovalo i poslalo baš ono što kupac traži.

Mora se u pogledu odgovornosti poistovetiti sa celokupnim kolektivom, jer preko njegovih ruku pređe dnevno po desetak miliona dinara vrednosti… Sima Boltić, u svako doba oran za posao, poseduje sve te osobine i još jednu ne manje pohvalnu: – neumoran je.

Probudite ga u ponoć i pozovete na posao – doći će bez reči pogovora. Recite mu da tri dana radi u potpuno praznom preduzeću – radiće pevajući.

Uvek zaradi više od direktora

Čitavo jedno odeljenje u „Vunopletu“ pravi delove pulovera. I čitavo jedno odeljenje kroji te delove i sastavlja ih. Most između dva odeljenja je parna pegla. Ona bi mogla da bude usko grlo proizvodnje, ali nije. Nije zato što za njom radi žena fenomen. Dnevna norma na parnoj pegli iznosi 400 kompleta. Ona je apsolutno realna. Stručnjaci su to utvrdili pomoću raznih strogih naučnih kriterija, a šest – sedam radnica koje su se na tom mestu izređale ranije – sopstvenim iskustvom…

Radojka Daronić pegla ne 400, već 1.200 kompleta dnevno. To su tri norme, koje joj, uzgred rečeno, donose lične prihode veće od direktorovih.

U preduzeću su pokušali da odgonetnu kako Radojka postiže takav efekat, iz dana u dan, iz meseca u mesec. Nekakva su se objašnjenja našla, ali ona ne daju potpun odgovor… Kako god bilo, Radojka Daronić nema premca po produktivnosti u preduzeću, a možda ni u celoj strukovnoj grani.

 

Svitanje

Visoko obzorje zlati, od jutra rosa blista, /Krstaš plavet para, velikom kandžom, / Visoko obzorje zlati od jutra zora blista, / Ko zna koje proleće cveta u mojoj kosi. / (Nataša Stepanov).


Pogledaj: Železničari krali kukuruz

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here