Ко зна где су скривене или нестале, тек 12,3 милијарде немачких марака никада нису замењене за евре.
У годишњем извештају Немачке централне банке је сад већ бизарна информација: још увек има 12,3 милијарде немачких марака које ни након више од две деценије нису замењене за евре.
Исто тако, још стижу бизарне вести о проналажењу уштеђевине, често преминуле родбине: тако је један човек рашчишћавао кућу покојног оца и открио да је овај баштенске патуљке користио као касице-прасице. Додуше, ту је било кованица марке за свега 26 евра.
Пре две године је срећне руке био нећак који се спремао да прода кућу преминулог ујака на југу Немачке, јер се нашао у финансијском шкрипцу. У кући ујака је нашао кесе и кутије од цигарета пуне пара – укупно око 3,5 милиона марака.
И једна комода која је доспела хуманитарној организацији у Лајпцигу показала се као магична – у њој је било скривено 27.000 марака.
Биће све мање
Немачке марке и даље „капљу“ у филијале банака где се без икаквог рока трајања могу мењати по курсу који је важио при увођењу евра 2001. године – један евро за 1,95583 марке.
Јоханес Берман из управе Савезне банке каже да је, након две сушне године које објашњава пандемијом, у овој години у банке донето нешто преко 49 милиона марака.
„Не верујем да ће тај износ даље расти. Убудуће ће бити све мањи и мањи.“
И тих 49 милиона су кап у мору према преосталих 12,3 милијарде марака које никад нису замењене. Највероватније је нешто од тога неповратно уништено, или је непажњом и незнањем завршило на депонији или спалионици, отишло на дно мора или нестало у некој несрећи.
У Савезној банци претпостављају да су одређену количину марака задржали грађани „за успомену“, а и да ће се занимљив износ наћи и у колекцијама нумизматичара широм света.
То је вероватно за мање апоене – рецимо новчанице од пет марака су биле реткост чак и док је марка била важећа, али тешко да ће се у многим збиркама наћи новчанице од хиљаду марака.
А управо таквих недостаје још око 1,1 милион комада, дакле укупно 1,1 милијарда марака у крупним банкнотама.
Логично је претпоставити да су то у сламарицу ставили неки који су ионако имали довољно. А то онда значи не само у Немачкој, јер је марка била радо виђен гост и на Блиском и Далеком истоку, нешто ређе у Африци или Америци.
Али ту су и закључани банковни претинци Швајцарске или Лихтенштајна и проћи ће још деценије док банке не стекну праву да отворе сефове које нико годинама није користио.
