Поклон који се носи на славу треба да буде скроман и симболичан. Време слава са собом доноси и питање шта домаћину понети као поклон и какви су заправо обичаји по питању тога. Раније, поклони су били веома скромни, док се временом та пракса променила.
Према традицији, гост домаћину на славу носи алкохолно пиће, кафу, шећер у коцки и јабука. Међутим, данас се најчешће носи пиће, цвеће, чоколаде, кафа. Слаткиши се подразумевају у кућама где има деце. Међу поклонима се могу наћи и неки кућни апарати као и посуђе.
Као занимљив поклон издваја се и кропа са воћем и другим ђаконијама.
Заправо, суштина поклона је у томе да буде скромно и да се гост не баца у трошкове, јер то није ни потребно. И данас би много прикладније било да се домаћину на поклон донесе флаша пића или шећер, кафа, ратлук и сличне ствари.
Црква не подржава славске поклоне, али саветује да уколико не желите да у кућу идете „празне руке“ то буду практични и искористиви поклони који ће домаћину бити од користи.
Сматра се да гостима не треба замерити уколико дођу без поклона, а домаћинима уколико је славска трпеза скромна. Најбитније је да у кућу домаћина долазите са лепим и искреним жељама.
Веома је важно испоштовати домаћина на начин да се обучете у складу са приликом, те да не претерујете са одећом која је упечатљива.
Hm, šta nositi na slavu kao poklon, zaista je dilema. No, ono gde nikakve dileme nema, je prilog crkvi-svešteniku koji osveštava slavski kolač, uz napomenu-što veći prilog (naravno – isključivo novčani) domaćin da – manje će se osramotiti…