Концентрација полена амброзије и даље је знатно изнад граничних вредности. Ових дана и до 11 пута је више је полена у ваздуху.
Према последњим подацима Мониторинга за алергени полен Агенције за заштиту животне средине – седам до једанаест пута је већа концентрација полена амброзије од дозвољене, појединим данима.
„Статистике и анализа је показала да су то највећа прекорачења, од 28. августа, до шестог, седмог, осмог дептембра. Ове године је све то поранило тако да ми за Београд конкретно, бележимо највећу дневну вредност 20. августа“, рекла је Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.
Додала је да амброзији погодује температура од 30, 31 степен, док смањује своје функције на нешто вишим температурама. Тако се бележе мање вредности алергена када су екстремне врућине.
„Када су пљускови већи, ми на узорцима видимо да је ваздух опран од загашења, од других а и од овог природног загађивача“, каже Митровићева.
Објашњава да, према новим истраживањима, поленова зрна могу да под дејством влаге пуцају и да тако лакше преносе свој материјал, па се алергичне особе не осећају увек боље после кише.
„Савет за оне алергичне је да нарочито у преподневним сатима не излазимо у природу, а да се по повратку опере коса и промени одећа, да се користе климатизоване просторије и наравно – медикаментна терапија“, изјавила је гошћа РТС-а.
„Морам да напоменем да смо као друштво допустили да се овај коров јако рашири на нашој територији. Пре уласка у студио сам проверила податке и сазнала да је Пожаревац, на пример, бележио 1.960 поленових зрна по кубном метру ваздуха. Ако узмемо у обзир да је гранична вредност 30, јасно је да су чак и потпуно здраве особе изложене великој количини полена. То је много полена на једном кубном метру ваздуха у целој атмосфери, што заиста ствара проблеме са сврабом, секретом… Полен амброзије има чичкасту структуру која се причвршћује за наше дисајне органе и делове плућа, па га је тешко искашљати и елиминисати. Пре тога, долази до хемијске реакције са свим телесним течностима, што ствара највеће проблеме“, објаснила је Митровићева.
Има ли „слободних зона од амброзије“ у Србији
По питању захваћености одређених делова Србије амброзијом, каже: „Ова биљка се шири ка Београду, Пожаревцу, Ваљеву и централној Србији, што указује на то да инвазивно напредује према другим деловима земље где раније није била присутна. И даље постоје неки планински предели изнад 500 метара надморске висине где се коров још увек није добро раширио, као што су Златибор и Сокобања која је у зеленој зони. Тамо се полен налази у малим количинама“.
Апелује на сузбијање овог корова од априла, на више начина и у више фаза, јер је амброзија врло адаптивна и издржљива биљка: „У суштини смо закаснили што се тиче емитовања полена, биљка је у пуном цветању и њеним узнемиравањем још потпомажемо бољем распршивању полена. Међутим, сада се налазимо у парадоксалној ситуацији. Не смемо дозволити да биљка донесе нове плодове и семе, јер ће оставити нову банку семена у земљишту, и имаћемо следеће године проблеме“.
Митровићева указује да су у овом периоду присутни и други биљни изазивачи алергија као што су пелин, штир, конопље, коприва и боквица, које имају и кумулативно дејство.
Амброзија ће, наглашава Митровићева, још десетак дана бити присутна у мало већим вредностима од граничних. Биће присутна до почетка новембра али у знатно мањим концентрацијама.
