Рен је вишегодишња повртарска култура која се од давнина употребљава на нашим просторима, гаји се превасходно због свог корена љуткастог укуса. Многи га обожавају јер је богат витаминима и минералима – калијумом, калцијумом, магнезијумом и фосфором, као и ароматичним биљним уљима и витамином Ц, пише „Агроклуб“.
Као такав цењен је у народној медицини с обзиром да је природни антибиотик, олакшава дисање, шири крвне судове, јача имунитет, побољшава крвну слику.
И његово лишће је јестиво само када је младо и за разлику од корена, мање је љуто, богато хлорофилом и витаминима. Рен се може садити у пролеће или у јесен, а уколико је у питању пролећна садња из коренових резница у земљу доспева за бербу почетком јесени.
Број резница по једном хектару зависи од плодности и влажности земљишта и најчешће се креће између 30 и 40 хиљада.
Производња рена
Рен се сади из дела корена дебљине прста и углавном је дужине од 20 до 30 цм, на међуредно растојање 50 до 70 цм, док је 30 центиметара размак између биљака у реду. Најчешће се сади у бразде на дубини до 10 цм, а практикује се и коса садња тако што се круна или већи део корена постави под углом од 45 степени према површини земље, затрпа се слојем земље како би се покрила круна и добро се залије.
За добар раст и развој рен не захтева превише воде – корен тада постаје воденаст и често трули, али ће се боље развијати када је влажније земљиште с обзиром да у условима суше када корен постаје дрвенаст и недовољно развијен губи свој квалитет. Уколико су оптимални временски услови, може да никне за 20-25 дана, а после тога потребно га је штитити од корова, болести и штеточина.
Вади се када лишће постане жуто, јер је тада биљка ушла у фазу мировања, а након вађења треба га што пре ускладиштити.
Јелица Огњеновић-Будимировић из села Глушци код Богатића има искуства у производњи рена, ранијих година на већим површинама, а ове на нешто мањим. Обично су га вадили од почетка до половине новембра, а ове јесени с обзиром да још увек нема снега и ниских температура, ваде га и користе по потреби. То раде понекад ашовом али најчешће плугом јер је корен пола метра дубоко у земљи.
Како се прави домаћи рен?
Чисти га ножем или љуштилицом кад је корен прав и тако има много мање отпада. Додаје да га свакодневно користи у исхрани, најчешће га меље и пакује у теглице, а вишак прода као корен. Наводи да је поступак веома једноставан, довољно је корен исецкати ставити у блендер са мао воде и тако самлети.
„У ову смесу неко додаје сирће, а ја најчешће користим есенцију, соли и мало шећера уколико је рен баш љут. Наравно све по укусу. Они који га воле знају да се љути укус рена, јединствен и јак, савршено слаже уз печења пре свега“ каже Огњеновић-Будимировић и напомиње да овако припремљен пакује искључиво у стаклене тегле јер, како каже, тако дуго остаје интензивна јачина и боја и уколико се не поједе одмах, може на хладном месту да стоји неколико месеци.
Како тврди Јелица то је прави домаћи производ, неупоредиво бољи и укуснији од индустријског који се може наћи у сваком маркету.
„Уколико у наредном периоду температуре буду у минусу извадићемо рен и чувати утрапљен, покривен мешавином земље, песка и стиропора. Тако ће имати довољно влаге, а неће смрзнути“, каже на крају саговорница „Агроклуба“.
