Полако, управо оним темпом који је довољан за адаптацију и припрему организма човека, и не само њега, на нове услове (зимске) живљења, наступа јесен. Јесен као симболички знак заласка или у нашим просторима сумирање до сада урађеног и спреман дочек дугог периода хладног, влажног без довољно сунчевих зрака.
„Умерене амбијенталне температуре које су блиске температурама комфора, а које не захтевају посебне напоре одржавања телесне температуре у смислу спречавања прегревања (термолиза), или хлађења (термогенеза), у суштини престављају идеални амбијент. Период када се низ биохемијских, физиолошких процеса интензивних у претходном периоду у значајној мери редукују, уз активацију низа нових процеса, све у циљу обезбеђивања комфора (хомеостазе), унутрашње средине организма и очувања здравља“, каже за Н1 проф. др Томислав М. Јовановић, клинички физиолог и специјалсита балнеоклиматологије.
Према његовим речима, управо посматрањем природе у нашем окружењу јасно можемо аналогно представити и догађања у људској популацији.
„Стога је јасно да јесењи период на нашим просторима представља идеални период за консолидацију здравља и ваљану припрему за амбијенталне и начине живљења који представљају прави изазов за сваки организам у зимском периоду. Просто речено, најповољнији период по организам са аспекта здравља и нормалног функционисања организма је управо јесењи период“, оценио је др Јовановић.
Јесен и хроничне болести
Др Јовановић истиче да се са јесењим периодом појављује „не мали број поремећаја везаних углавном за акутизацију низа хроничних болести, примарно гастроинтерстиналних и то: хроничних гастрита, улкусне болести и низа диспептичних стања“.
„Акутизација хроничних болести дисајних путева и плућа је такође присутна. Њихова акутизација и традиционално њихово сврставање у сезонска стања је било израженије у годинама иза нас. Савремени начин живљења и у све већој мери одсуство сезонског карактера исхране редукује интерес за ова стања“, додаје.
Сезонска манифестација низа вирусних инфекција је карактеристика наступајућег годишњег доба.
„Измена начина и садражаја исхране у овом добу, слабија адаптибилна способност примарно у неуро вегетативном делу са последичном доминацијом парасимпатикуса значајно доприносе повећању броја оболелих у периоду јесени. Значајно краћи дан са нижом температуром у јутарњим и вечерњим сатима у значајној мери утиче на успостављање новог обрасца циркадијалног ритма праћеним и новим обликом понашања“, наводи др Јовановић.
Временски услови са честим падавинама, повећаним степеном влажности амбијенталног ваздуха представљају и додатни изазов по организам. Могућности адаптације на нове услове живљења одређене су многим факторима, примарно узрастом, додаје он.
„Са животном доби-старошћу адаптибилне могућности се смањују. Такође, присуство хроничних болести редукују спосбност адаптације и брзо успостављење хомеостатиских услова организма. Последица недовољне или лоше адаптације организма примарно хормонска, а и функције кардиоваскуларног и респираторног система је и појава код тих особа метеоропатских реакција. Исцрпљеност лучења антагоноиста фактора реуматског бола и потенцијација њиховог лучења у новим условима такође доводи до метеоропатске реакције у нивоу коштано зглобног система праћених променом расположења и честим главобољама“, објашњава он.
Хормонске промене
Са јесењим временским приликама, све мањим бројем сунчаних дана и нижом температуром мења се хормонски баланс, који у значајној мери утиче на физички и ментални статус човека. Прво, редукује се продукција ендорфина и енкефалина – хормона среће и задовољства са појавом свим последичним стањима израженим у менталним и психичких реакцијама.
„Нешто је нижа секреција хормона раста, али се повећава секреција стероидних хормона коре надбубрежних жлезди и полних хормона што значајно утиче на метаболичку функцију организма у смислу повећаног анаболизма у складу са измењеним начином и типом исхране, као и мобилношћу. Нови амбијентални услови, хормонски статус који се прилагођава њима у смислу повећања енергетског депоа у организму уз нови тип сензонске хране који доприноси томе. Репродуктивни хормони подстакнути још увек очуваним не без биолошки постојећих разлога подстичу и настанак нових живота који ће се изнедрити у периоду других за њихов опстанак и нормалан раст и развој повољих услова“, наводи др Јовановић.
Додаје да се „уз благо стимулисану функцију штитасте жлезде повећава уз анаболизам утицај на менталне функције и стварање топлотне енергије неопходне за одржавање констатнтне телесне температуре“.
„Јесење доба са биолошке стране организам прихвата као један смирај интезивне метаболичке активности летњих месеци и припрему за наредне месеце посебног изазова и новог хормонског и психофизичког стања. Својим понашањем у овом периоду свако од нас мозе значајно допринети унутрашњим механизмима том правцу“, указује др Јовановић.
Препорука за особе са хроничним болестима
Хронични болесници, посебно они којим је из практичних и климатских разолога измњена терапија, углавном редукована, потребно је да се јаве надлежним лекарима ради прилагођавања терапије новим амбијенталним условима, наглашава др Јовановић.
Изазови исхране у овм периоду захтевају посебан опрез, не само за оне са хроничним кардиоваскуларним болестима, у смислу редукције соли и уноса масти.
„Гојазне особе и оболели од шећерне болести су у посебном изазову обиља хране богате угљеним хидратима (на нашим просторима примарно грожђе). Наступајуће годишње доба еволутивно период припреме органзма за хладан и влажан период је реална опасност за потенцијацију гојазности у свим животним добима“, наводи он.
На крају, без намере на изазивања немира и додатног наметања меланхолије уз све што се дешава у начем организму, а на шта не можемо утицати, наш задатак је да својим понашањем олакшамо унутрашњим механизмима и не доведемо их у дисбаланс који води у нову или потенцијацију или прогресију садашњег поремећаја, додаје др Јовановић.
Облачење у складу са временским приликама
„Ујутру одећа која спречава губитак топлоте и стимулише термогенезу. Преко дана са порастом температуре одећа које не изазива знојење и поремећај функције вегетативног нервног система и на крају, са захлађењем, одећа у складу са новим условима са избегавање додавања слоја преко дневне због евентуално нагомилане влажнсти у њој.
„Исхрана сходне животној доби и потребама организма усклађеним са степеном њене искоришћености, зарад задовољења метаболичких и нутритивних потреба уз програмирану физичку активност у складу са жвотнм доби, психофизичким способностима и евнтуално постојећим морбититеом“, додаје.
Он препоручује и физичку акивност која не представља посебан напор већ задовољство.
„Препорука је и да се она обавља увек ради низа бенефита, увек у заједници са најмање једном особом. И се то уносом адекватне количине воде као елемента без кога нема живота и суплементације минерала, витамина и антиоксиданата као нужност века у којем жвимо“, каже проф. др Томислав М. Јовановић.
