Више и не размишљамо о томе. У глави нам је остало да је телесна температура до 37 степени Целзијуса нормална, а да смо болесни када је она преко те вредности, и тако је већ 150 година.
Да ли баш тако? Нове студије сугеришу друге вредности.
Овај стандард од 37 степени је предложио још немачки лекар др Карл Вундерлих у 19. веку. Он је прикупио податке од милион мерења које је обавило 25.000 особа и пронашао да се опсег температуре (када су они били здрави) кретао од 36,22 до 37,5 степени. Утврђена вредност од 37 степени је била аритметичка средина свих мерења које је обавио. Он је тада утврдио још једну границу, односно температуру након које се сматра да особа има грозницу и поставио ју је на 38 степени.
Међутим, нова студија, у којој су анализирани подаци о телесној температури више од 126.000 особа између 2008. и 2017. године, довела је у питање ову, 150 година стару вредност. Истраживање је открило да је просечна температура људског тела 36,6 степени, што представља значајно одступање од ранијег стандарда.
На очитавање телесне температуре може утицати неколико фактора.
Зашто постоји ова разлика и да ли то има било какве импликације за дијагностиковање инфекција и њихово лечење?
Део истраживача сматра да се разлика може приписати нескладу у мерењу између метода које је користио др Вундерлих и савремене медицинске праксе. На пример, познато је да је др Вундерлих користио термометре дужине стопала испод пазуха да би измерио температуру, што може дати другачије резултате у поређењу са данашњим, модерним начинима мерења телесне температуре.
Поред тога, на очитавање телесне температуре такође може утицати неколико фактора, као што су локација мерења, доба дана, услови околине и недавна конзумација хране или пића. Чак, тачност очитавања температуре може варирати од термометра до термометра, у зависности од њихове калибрације. Све то може утицати на разлике у овим мерењима и многи научници управо њих сматрају одговорним.
Постајемо ли заиста хладнији?
Насупрот томе, неки стручњаци тврде да су људи заиста постали хладнији у последњих век и по. Постоји студија о телесној температури која тврди да напредак у здравственој заштити и укупном здрављу је допринео овом тренду. Побољшано лечење инфекција, побољшана стоматолошка нега и развој лекова као што су статини и нестероидни антиинфламаторни лекови су можда смањили учесталост запаљења ниског степена, а затим снизили просечну температуру.
Како год било, научници се слажу да 37 степени више не треба сматрати стандардом за температуру људског тела.
