Статистички подаци показују да се у Београду бележи већи број срчаних удара од новембра до марта, када има магле, мраза и загађења ваздуха, пише „Политика“.
Нагле промене времена негативно утичу на здравље грађана, посебно оних који пате од кардиоваскуларних болести. Истраживања показују да су срчане сметње чешћа појава у току зиме јер хладноћа сужава крвне судове, а уз то многи се опусте уз слану и масну храну и коју чашу више алкохолних пића.
Како истиче др Наташа Ристић, кардиолог, хладноћа заиста представља опасност за срце и крвне судове, пошто доводи до спазма, тј. сужавања крвних судова излагањем нижим температурама, а самим тим је доток крви, односно исхрањеност овог органа мања. Уколико већ постоји сужење крвних судова, онда нагло излагање хладном ваздуху доводи до стезања у грудима, печења, осећаја недостатка ваздуха… Посебно је опасно када срчани болесници нагло изађу из топле просторије јер се тада често дешавају срчани инфаркти.
– Нагли прелаз временских прилика из топлог времена у хладно доводи до већих осцилација крвног притиска. Хладно време доприноси повећању крвног притиска, и то чак и онда када температура ваздуха падне за два степена Целзијуса. Доводи и до повећања срчаних инфаркта, као и можданих удара, и то највише у периоду од 14 дана од када је дошло до захлађења. Статистички подаци показују да се у Београду бележи већи број срчаних удара од новембра до марта, у најхладнијим данима, када има магле, мраза и када је загађен ваздух. На већ смањен доток крви и кисеоника до органа услед стезања крвних судова, самим тим и мањег протока крви додатно је смањена концентрација кисеоника у удахнутом ваздуху због смога, магле, загађења. Када се некоме догоди срчани удар обично се сви из његовог окружења зачуде како се то одједном догодило, да је њихов најмилији „из пуног здравља” након неког славља, претеране конзумације хране и алкохола, често уз пушење цигарета доживео удар. То никада није без неке претходне основе. Такви људи су већ имали развијену атеросклерозу, то јест промене на крвним судовима и повишен притисак који није био препознат – наглашава др Ристић.
Онима који имају кардиоваскуларне проблеме саговорница „Политике“ саветује постепен прелазак из топле просторије у хладније предсобље или улаз, ношење шала преко уста или маске. Тада се удише топао ваздух и шок за организам је мањи.
– Када улазимо у топле просторије, то прија срчаним болесницима и једино може доћи до наглог пада притиска уколико је напољу температура у минусу и улази се у просторију где је температура виша од 20 степени Целзијуса. Није препоручљиво да је собна температура превисока, па је најбоље уколико она износи од 19 до 22 степена – саветује др Ристић.
Саговорница „Политике“ посебно упозорава пацијенте са хипертензијом да никако не прескачу узимање терапије. Главобоља је један од главних симптома високог крвног притиска и то она која је непријатна, потиљачна, често праћена бубњањем или зујањем у ушима. Ако је притисак јако повишен, може се јавити и мучнина и повраћање. Тада је битно да се особа што пре јави лекару, јер даље компликације могу довести до шлога.
– Хипертензија узрокује шлог, срчани инфаркт и врло подмукло промене на ситним крвним судовима, нарочито бубрега. Бубрежна слабост узрокована хипертензијом се често открива прекасно када пацијент мора на дијализу. Постоје периоди промене времена, нарочито захлађења, магле, смога и влаге који доводе до наглог скока притиска, такозваних хипертензивних криза. Тада се пацијенти обраћају хитно лекару, а вредности притиска буду веће од 200/100 ммХг, што је врло опасно. Проблем је што људи нерадо узимају терапију и врло често је сами прекидају. На пример, након посете кардиологу, одрађене дијагностике и утврђене терапије узимају лекове месец дана и затим прекидају јер сматрају да су хипертензију излечили као неку кијавицу. Врло често сами смањују и комбинују терапију, чак и по родбинским и комшијским саветима – наводи др Ристић.
Наша саговорница саветује смањен унос соли и других зачина у исхрани, избегавање конзумирања брзе хране, а смањења испијања кафе, алкохола и енергетских напитака који подижу притисак. Битно је увести у свој живот редовне шетње, смањити стрес и имати довољно сна, али и урадити основне лабораторијске анализе крви и преглед код кардиолога.
