Један од најбољих кардиолога у Америци др Дипак Бат из болнице Моунт Синаи у Њујорку открио је којих седам намирница никада не једе како би сачувао своје здравље.
На његовој листи налазе се, осим намирница за које смо већ знали да нису део здраве исхране, и неке које ће вас изненадити. За једну у Србији стално слушамо да је здрава и налази се у гомили препорука за здраве рецепте. Она је прва на листи, преноси „Задовољна“.
Кокосово уље
Упркос томе што је истичу као врхунски здраву намирницу, све је више доказа да кокосово уље није тако добро за ваше срце, каже др Бат. Кокосово уље садржи више засићених масти од свињске масти – што може изазвати накупљање холестерола у крвним судовима.
Такође се користи у студијама на мишевима и пацовима и тада опонаша блокаде холестерола у артеријама, познате као атеросклероза.
Када је у питању конзумација кокосовог уља, др Бат је рекао да је „вероватно потребан одређени степен опреза“. „Ја не бих претерано спремао храну у кокосовом уљу“, додао је.
Кокосово уље је прилично богато мастима, рекао је. „Кокос може бити користан за здравље, али као и све друго – у неком тренутку превише било чега има контраефекат и уместо да буде добро за нас само почнемо да уносимо много калорија“, рекао је.
Превише протеина
Они који воде рачуна о свом здрављу често теже исхрани богатој протеинима, посебно они који тренирају у теретани.
Али др Ендру Фриман, директор кардиоваскуларне превенције и здравља из Денвера и члан Савета руководства одсека за превенцију кардиоваскуларних болести Америчког колеџа за кардиологију, истакао је следеће: „Изгледа да смо опседнути протеинима у овој земљи. Није неуобичајено да видите да људи узимају два пута више протеина него што им је потребно у току дана, а то оптерећује бубреге и може изазвати вишеструке проблеме у будућности.“
Препоручена количина протеина је 0,36 грама по килограму телесне тежине, што значи да особа тешка 75 килограма треба да узима 60 грама протеина дневно.
Др Бат је пак рекао да „за већину здравих људи са нормалним бубрезима, ако узимају нормалну или чак већу дозу протеина од препоручене количине, то генерално неће изазвати проблеме са бубрезима. То заиста важи за људе који већ имају оштећење бубрега.“
Да би повећали унос протеина, људи могу јести месо богато засићеним мастима, што заузврат може повећати лош холестерол. Због накупљања на вашим крвним судовима то може узроковати проблеме са срцем и повећати ризик од можданог удара.
Претерано узимање протеина такође може значити да занемарујете унос других група намирница.
Енергетски напици
Много тога је већ речено о утицају енергетских напитака на ментално здравље и сан, али др Бат каже да би ефекат на срце могао бити једнако лош.
Енергетска пића је најбоље избегавати због високог садржаја шећера и састојака који могу да подигну крвни притисак или изазову аритмију.
Др Бат је упозорио: „Морате бити опрезни са енергетским напицима, суплементима и сличним стварима, јер често садрже све врсте супстанци које могу изазвати аритмије или поремећаје срчаног ритма, као и друге здравствене проблеме. Најбоље је држати се ствари које су заиста здраве и права су храна, а не вештачка.“
Осим што енергетска пића обично имају пуно калорија, понекад садрже и велике количине кофеина или других супстанци које могу изазвати абнормалан срчани ритам.
Неправилни откуцаји (при чему се ваше срце може осећати као да трепери) могу бити показатељ да ваше срце не ради како треба.
Чак ни дијетална газирана пића нису најздравија за срце, јер обично изазивају жудњу за калоријама.
Др Бат је рекао: „Дијетални газирани напици имају мање калорија, наравно, од обичних газираних пића, али имају тенденцију да буду супер слатки. Постоје одређена истраживања која сугеришу да то некако заварава мозак да помисли ‘сада ми требају калорије, јер добијам сву слаткоћу, али не добијам никакве калорије. То нема смисла. Сада морам да унесем калорије у систем.’ Дакле, постоји низ истраживања која кажу да чак ни дијетална газирана пића нису тако добра.“
Ако желите да останете хидрирани док вежбате, др Бат каже да „ништа није боље од старе добре воде“.
Црвено месо
„Најгора ствар за кардиоваскуларно здравље је црвено месо. Нема сумње да црвено месо повец́ава ризик од срчаних болести, а такође и од рака“, каже др Бат.
Он је рекао да је црвено месо на другом месту после дувана у смислу повећања ризика.
Прерађено месо попут кобасица, сланине и саламе има велике количине калорија, засићених масти и соли. Више од половине калорија сланине је од засићених масти, које повећавају ваш лош холестерол. Ово може довести до вец́ег ризика од срчаног или можданог удара, каже.
Велики садржај соли такође може повећати ваш крвни притисак и значити да ваше срце мора да ради више. Нитрати се додају месу као конзерванси, али их желудачна киселина не разлаже правилно.
Студија из 2020. године показала је да је конзумирање само четири режња сланине довољно да повећа ризик од срчаних болести.
Међутим, црвено месо је богато гвожђем, цинком и другим хранљивим материјама. Многа ранија истраживања су показала да потпуно избацивање црвеног меса може бити штетно јер може узроковати мањак хранљивих материја.
Алкохол
Др Бат каже да је алкохол најбоље избегавати ако желите да вам срце остане здраво.
„Мит је да је то добро за здравље срца. Алкохол су у суштини празне калорије, лишене било какве нутритивне вредности. Људи не би требало да се заваравају мислећи да чине нешто добро за своје здравље. Докази показују да конзумација алкохола, чак и једно пиће дневно, повећава ризик од проблема са срчаним ритмом, подстиче аритмије. Научни докази показују кардиоваскуларне ризике конзумирања алкохола, а не користи. Свакако, ако неко пије много чаша вина, вискија или лименки пива, то може повећати ризик од високог крвног притиска, а ако се баш претерује може доћи до срчане инсуфицијенције.“
Алкохол повећава ниво хормона ренина у крви, што доводи до сужавања крвних судова, а то повећава крвни притисак.
Брза храна
Др Бат каже да је брза храна лоша за срце, до те мере да може спречити пацијентове лекове да делују.
Рекао је: „Већина брзе хране је направљена да буде укусна, а то значи пуно соли, много шећера. Тај вишак соли може допринети високом крвном притиску. Понекад чак и када лекар преписује лекове, а чини се да лекови не делују, то није зато што не делују, већ зато што има толико соли у човековом систему да медикаменти заправо нису у стању да ураде оно што би иначе радили. Дубоко пржена храна је такође нездрава и такође има високу калоријску вредност. Што више то можете да избегнете – то боље.“
Дезерт
Прекомерни унос шећера може изазвати повећано складиштење масти у телу, посебно унутар јетре и око унутрашњих органа. Временом, тело може да почне да се опире деловању инсулина и панкреас мора да производи више инсулина да би ниво глукозе у крви био у нормалном опсегу.
Дуготрајно повећање шећера у крви може довести до појаве дијабетеса типа 2.
