Србија се суочава с високим бројем случајева можданог удара, с више од 25.000 новооболелих годишње. Мождани удар је водећи узрок смрти жена у болничким условима у нашој земљи, што је податак који посебно забрињава.
Друштво неуролога Србије и неуролошка заједница су предузели напоре у циљу побољшања ове ситуације. Национални водич за мождани удар, ширење мреже јединица за мождани удар и стварање напредних јединица за мождани удар у универзитетским клиничким центрима, као и повратак неуролога у примарну здравствену заштиту, представљају неке од иницијатива усмерених ка превенцији и лечењу можданих удара.
Како се број неуролошких пацијента повећава из године у годину, тако се све више осети и недостатак лекара ове специјализације. Неурологија је грана која се убрзано развија, и зато данас поред државних постоји и велики број приватних здравствених установа које се баве овом специјализацијом.
Све медицинске установе у којима раде неуролози можете пронаћи на сајту Хипократија, који поседују базу од око 2400 медицинских установа из наше земље. На једном месту можете пронаћи све што вам је потребно како бисте заказали преглед – од адресе, броја телефона па све до информација о лекарима који раде у установи.
Пандемија коронавируса повећала број неуролошких пацијената
Трећина пацијената заражених COVID-19 испољила је различите неуролошке симптоме, укључујући губитак свести, узнемиреност, вртоглавицу, главобоље и поремећаје стања свести. Повећана учесталост можданих удара у пост-COVID периоду такође представља забринутост.
Више од трећине пацијената оболелих од коронавируса је имало неуролошке симптоме који нису захтевали хитно спасавање живота. Како показују подаци Друштва неоролога, стопа можданих удара слична је као и пре пандемије, али је приметно повећање учесталости можданих удара код млађих особа у вези са корона вирусом. У истраживању је потврђено да је код 70 пацијената истовремено дијагностикована COVID-19 инфекција и мождани удар, што је захтевало хоспитализацију због неуролошких симптома.
Повећана учесталост можданих удара у пост-COVID периоду највероватније је резултат утицаја инфекције на процес коагулације крви, који доводи до формирања угрушака како у великим тако и у малим крвним судовима. Особе које већ имају факторе ризика попут гојазности, хипертензије, дијабетеса и тромбофилије изложеније су повећаном ризику од можданог удара у вези са COVID-19.
Због ризика од ширења инфекције на осетљиву популацију неуролошких болесника, пацијенти с неуролошким симптомима COVID-19 су морали бити смештени у болнице које су биле део COVID-19 система, уместо да буду примљени на редовна неуролошка одељења. Цела пандемија је поставила питање хитности у вези са можданим ударима који су били повезани са коронавирусом.
Чиме се баве неуролози?
Неурохирургија је једна од специјализованих грана медицине која се бави лечењем болесника са повредама и болестима централног и периферног нервног система. Ова медицинска дисциплина обухвата широк спектар поступака, укључујуц́и како хируршке, тако и нехируршке методе превенције, дијагнозе, процене, лечења, интензивне неге и рехабилитације.
Неурохирурзи се баве лечењем болести и повреда које утичу на мозак, кичмену мождину, кичму, лобању, мека ткива и крвне судове који опскрбљују нервни систем. Ови стручњаци се баве разним стањима као што су мождани удари, тумори мозга, епилепсија, мултипла склероза, Паркинсонова болест, повреде главе и кичме, и друга неуролошка обољења.
Важан део неурохирургије је и рехабилитација пацијената након хируршких захвата или повреда. Неурохирурзи раде у блиској сарадњи са физиотерапеутима, логопедима и другим стручњацима како би помогли пацијентима да поврате моторичке функције, комуникацијске вештине и квалитетан живот након неуролошких проблема.
Недостатак лекара велики проблем
Међутим, постоји недостатак неуролога у примарној здравственој заштити у Србији, што отежава спровођење ефикасних превентивних програма. Друштво неуролога Србије је више пута захтевало повратак неуролога у домове здравља и уврштавање специјализације из неурологије у дефицитарне области. Ово би омогућило рано препознавање фактора ризика за мождани удар и пружање смерница грађанима.
Превенција можданог удара укључује скрининг ризичних популација, периодичне лабораторијске контроле, контролу хипертензије и шећерне болести, промовисање здравих начина живота и исхране, као и ширење мреже јединица за мождани удар. Телемедицина игра важну улогу у побољшању доступности превентиве код можданих удара, смањујући проблеме повезане с недостатком неуролога и удаљености до неуролошких јединица.
У једној години, у 2015. години, директни трошкови лечења можданог удара за Европу износили су 45 милијарди евра. Ови трошкови обухватају директне медицинске трошкове лечења можданог удара, али и неформалне трошкове који се односе на одсуство с посла оболелог, смањену продуктивност и рехабилитацију. Ту се такође убрајају и трошкови чланова породице који се ангажују у нези пацијента, што често подразумева и њихово одсуство с посла. Сви ови фактори чине значајан терет за здравствени систем и економију.
Да би се смањио број потенцијалних пацијената и побољшали услови за даље функционисање пацијената који доживе мождани удар, неопходно је да релевантне институције у Србији предузму заједничке напоре. Потребно је спровести све што је неопходно да систем превентиве буде адекватан у случају можданог удара. Тиме би се смањили трошкови, побољшао квалитет живота пацијената и олакшало функционисање њихових породица.
