Када добијемо информацију да се живот вољене особе полако гаси, мало шта нас заиста може утешити. Ако је особа последњих дана свог живота у бесвесном стању, то представља додатни изазов за њене ближње.
Чињеница да особа не трпи болове представља утеху, али чланови породице често имају осећај да неповратно губе те последње тренутке које би могли искористити да се опросте.
Лекари неретко саветују ближње да наставе да се обраћају драгој особи која се налази у бесвесном или коматозном стању, јер постоји могућност да и даље може да их чује. Такође, не препоручује се да се у соби у којој лежи болесник гласно и негативно коментарише његово стање или да се разговара као да оболела особа уопште није присутна. Иако није у стању да нам одговори и активно учествује у комуникацији, стручњаци су деценијама уназад веровали да особа на самрти може да нас чује. Ова претпоставка доноси утеху породици јер нам даје прилику да се вољеној особи још једном обратимо, покушамо да отклонимо страхове и помогнемо да безбрижно напусти овај свет. На сву срећу, ова претпоставка је постала научна чињеница, а све захваљујући истраживању спроведеном 2020. године.
Слух – последње чуло које се гаси код умирећуг човека
Човек је у стању да региструје звукове из своје околине чак и када остатак тела потпуно престане да реагује – закључак је студије спроведене 2020. године и објављене у Scientific Reports. Откривено је да се и даље може запазити мождана активност код особа на самрти, као реакција и одговор на околне звукове. У току студије је праћена мождана активност 17 здравих и 13 испитаника смештених у хоспис. Код 8 од 13 испитаника је запажена реакција на звук. Приликом изложености песмама од пет нота, истраживачи су открили да је мождана активност пацијената на самрти слична онима код здравих испитаника. Овакав исход доводи до закључка да умирући пацијенти и даље могу да чују, чак и ако се пуким посматрањем понашања не може уочити реакција на обраћање члана породице или инпуте од стане здравствених радника.
Остаје да се разматра питање колико је сваки случај индивидуалан, будући да ће способност пацијента да региструје звучне стимулусе из околине готово сигурно зависити и од других фактора, као што је опште стање пацијента, терапија која се примењује и степен седације. Многи се питају и да ли пацијент осећа панику ако може све да чује, а нема начина да одреагује на звучне стимулусе. Такође, остаје питање и колико је мозак у стању да процесуира запримљене инпуте. Ипак, чињеница да је особа способна да чује чак и када апсолутно не показује видљиве доказе свесности, требало би да нам пружи утеху. Оставља нам могућност да се опростимо или да упутимо речи охрабрења и утехе драгој особи која броји последње сате свог живота.
Слух – чуло које посебно ценимо и чувамо!
Губитак слуха је један од највећих страхова сваке особе. Све док не останемо без овог драгоценог чула, не можемо заправо ни да замислимо колико се свакодневно ослањамо на способност наших ушију да чују. Слух нам је неопходан за несметану комуникацију и социјализацију, дозвољава нам да благовремено одреагујемо на надолазеће претње и да се самопоуздано крећемо ван свог дома. Доказано је да губитак слуха може довести до повлачења у себе и развоја депресије, као и деменције. Дакле, губитак слуха није само физички хендикеп него нас често и психички паралише. Од отворене, екстровертне и ведре особе постајемо особа која избегава друштво и плаши се да напусти свој дом.
Ране симптоме губитка слуха често занемарујемо. Особе с којима смо у свакодневној комуникацији често ће препознати симптоме и пре него што их сами постанемо свесни. Ако упорно појачавате звук на телевизору, дешава се да не чујете аларм или телефон који звони, а звук птица које певају је постао далека успомена, време је да потражите помоћ лекара. На сву срећу, данас су нам на располагању модерни слушни апарати, који су ефикасни, практични и готово неприметни. Навикавање на слушне апарате може потрајати из простог разлога што сте се постепено одвикавали од звукова из околине, те можете доживети шок. Слушни апарати вам не могу потпуно вратити изгубљени слух, али вам нуде опцију да поново чујете одређене звукове из околине, те вам могу помоћи да несметано комунцирате и повратите квалитет живота који сте раније имали. Прилагођавање слушног апарата врши се индивидуално, према потребама пацијента, а стручњак ће вас упутити у начин коришћења и помоћи ће вам да решите све недоумице.
Ако сте добили страшне вести да је блиска особа на самрти, имајте на уму да постоји велика вероватноћа да та особа и даље може да вас чује, чак и ако то физички не показује. Искористите прилику, препричајте неку заједничку успомену, присетите се срећних тренутака, испуните собу смехом и ведрином. Када телу истекне рок трајања, слух остаје последња конекција са спољашњим светом.
