„Не трчи пред руду“ кажемо често некоме ко је брзоплет, ко излеће са неком изјавом у невреме, или ономе ко ради нешто преурањено, непромишљено, брзоплето.
Овај израз користимо и да опишемо ситуацију у којој се неко непотребно, неумесно уплиће или меша у нешто.
Фразем „Не трчи пред руду“ користимо када дајемо савете једни другима да будемо стрпљиви, одмерени, промишљени и да добро размислимо пре неко што нешто кажемо или урадимо. Ова изрека је само једна у низу која се преносила с колена на колено, те не чуди чињеница кад кажемо: „моја баба је имала обичај да каже…“
Али, одакле руда у овом контексту и зашто испред ње не треба трчати?
Дужи облик овог фразема гласи „Не трчи, ко ждребе, пред руду“, али се чешће у свакодневном говору изостави ждребе.
У овом контексту руда није тип стене, већ предмет који су људи у селу користили приликом пољопривредних радова. За градску децу овај термин можда и није познат, али зато смисао „не трче пред руду“ углавном знају.
По Речнику Матице српске руда је уздужна полуга углављена у предњу осовину запрежних кола, уз коју се прежу коњи, волови и сл.
„Ако узмемо у обзир да би пун облик овог израза могао да гласи трчи као теле пред руду, онда можемо да закључимо да је израз вероватно настао у народу на основу слике младог, неискусног телета које трчкара око мајке, па неопрезно излеће испред волова који упрегнути у рудо вуку кола. Пошто су у рудо упрегнуте јаке и тешке вучне животиње, онда излетети испред њих није нимало здрава и безбедна активност. Такође, изгледа да се можда понеко и ударио или незгодно набио на руду када би кола нагло стала, па је можда и одатле потекла ова етимологија“, наводе језички стручњаци на порталу jezikofil.rs.
