Milana Vujičić – arhitekta, slikarka i dizajner koji svira violinu

0
3107

Iako arhitekta po struci, svoj umetnički dar razvija u različitim vidovima stvaranja. Lana slika na svojim projektima sa studija, svira violinu u „Gajdama“ i u poslednje vreme intezivnije šije odeću.


Ova umetnički talentovana Bačkopalančanka rođena je 1980. godine, osnovno i srednje školovanje završila je u Bačkoj Palanci gde je i danas možete videti kako ponosno šeta gradom u odeći koju je sama šila. Studije arhitekture je završila 2005. godine u Novom Sadu na Novosadskom univerzitetu. Kako ona kaže, ljubav prema umetnosti su joj razvili roditelji.

Milana u haljini koju je sama šila

Posetili smo Milanu u njenom malom kutku gde slika, šije i svira.

„Projektovanjem i planiranjem se bavim nešto više od dvanaest godina, i srećna sam što imam priliku da radim u struci koju volim. Jer, kakav god je posao u pitanju, trudim se da u svaki posao unesem deo sebe i napravim da bude umetnost. Sve što sam u početku u zivotu smatrala za hobi otislo je predaleko i dobilo potpuno novi smisao. Nista nije više na nivou – kada stignem, već je postalo mnogo ozbiljnije i zahtevnije, što me ispunjava i drži.“ , napomenula je ona pre svega.

Sve slike su rađene na projektima sa studija

– Slikarstvo sam upoznala kao dete uz majku koja i dan danas slika i u tome provodi svoje dane u penziji i tako se opusta. Dok su tekle moje studije arhitekture pohađala sam jednu školsku godinu i Školu slikanja i vajanja u Novom Sadu i uz dve izuzetne dame, akademski obrazovane. Tada sam upoznala vajanje, slikanje i sebe, povrh svega, u domenu slikarstva. Tada se rodio „moj“ kolaž i moj potpis.

Nakon studija malo dublje se upustam u sveru slikarstva u drustvo amaterskih i akademskih stvaralaca. Nisu izostale ni nagrade na koje sam ponosna, slika „urbane forme“ dobija specijalnu nagradu na pokrajinskom takmičenju i takozvane paprike moje vec prepoznatljive su ubrale nagradu i pohvalu.

– Drago mi je da su moje slike upečatljive i jedinstvene. Radjene su na mojim projektima sa studija, gde je mrtva priroda prikazana u potpuno drugačijem okruženju. Samostalnu izložbu slika pod nazivom „Tiho noci“ sam imala 2011. godine u Galeriji Kulturnog centra Bačke Palanka, i bila je deo Noci muzeja iste godine. Kratko vreme sam bila koordinator Škole kreativnog izražavanja sa decom uzrasta od 6-12 godina. Organizovala radionice i bila učesnik sa radionicom „kolo srece“ u Beogradu na Mikser festivalu.

Detalj sa izložbe „Tiho noći“

„Koliko god je arhitektura složena i zahteva obrazovaje iz svih svera, toliko sam dopustila sebi da skroz obične stvari i svakodnevne kao sto su i paprike, luk, višnje i limun postavim u  skroz drugačijem okruženju što je i dalo pečat mojoj izložbi – ističe Milana.

Violina je deo mene

– Violinu sviram od svoje devete godine i ni dan danas ne mogu da se odvojim od nje, prosto sam srasla uz nju a i potpuno navikla da u prodavnici porušim sve oko sebe kada mi je na ramenu u okretanju.

– Posle završene Osnovne muzičke škole, moji zvuci su se protezali 20 godina u „Abraševiću“, gde sam proputovala kroz svakakve segmente života. Osmesi su najvredniji. Sada se odabrana ekipa okupila i osnovala Udruženje „GAJDE“ gde živimo drugi segment naših zrelih žđivota i provoda. Note su nam najbolje drugarice, priča ova mlada umetnica kroz smeh.

Orkestar Gajde na jednom od nastupa u Kulturnom centru Bačke Palanke

Poklon od oca – mašina za šivenje

„Sa osam godina sam dobila novu mašinu za šivenje koju su mi roditelji poklonili, i hvala im na svakoj podršci. Moj otac je imao veliku želju da naučim da šijem i počela sam da krojim još kao mala. Tada su bile devojaćke stvarčice koje su se malo po malo nizale“, keže nam Milana kroz smeh.

“ Kroz vreme je tinjala je u meni želja za šivenjem i stvaranjem nečega svog. Malo po malo, sama sam kad nađem vremena savladala velikih broj tenihka, a i dan danas učim stalno nešto novo. Aktivnije šijem već četiri godine i to uglavnom odeću koju svakodnevno nosim. Svi oko mene su počeli da primećuju i da se dive mojim odevnim kombinacijama. Tako da sam nakon nekog vremena počela da planiram, kako bi šila veće količnie komada koje bi možda mogla i prodati“ – priča nam Lana.

Materijal biram kao i Mikelandjelo kamen

-Svaka umetnost se proteže jedna kroz drugu, crtam, skiciram, krojim i šijem, a onda nosim i uživam. Slikam i dalje za svoju dušu u manjoj meri, sviram, to je sada već u mom kalendaru zacrtano unapred. Pravim maske od gipsa i dalje. Ništa ne stoji, samo zavisi od mene u kojoj meri cu šta istaći.

– Onog momenta kada vidim materijal, ili imam sliku u glavi, ili ne. Ili ga odmah krojim, ili stoji dok ne smislim. U svakom slučaju ispitujem materijale kako se koji ponaša, kroji, šije i kako stoji. Nekada proces traje mesecima, a nekada se i sama iznenadim brzinom i svojim delom.

Moja nadam se vrlina je sto sam u poslu uzasno tvrdoglava. Ne odustajem dok nesto ne savladam i uglavnom bude plodonosno kada sama dodjem do resenja, tezi nacin jeste ali je krajnji rezultat uvek pozitivan. Retko odustajem kada nesto zacrtam i kada me nesto interesuje… a svasta me i dan danas interesuje i spremna sam da ucim i dalje i radim i jos uvek svoj pripravnicki staz da odrzim na pocetku.

– Modu obožavam! Da je gledam, učestvujem u stvaranju, kombinujem. Onog momenta kada sam shvatila koje su granice u modnoj industriji, koliko se daleko protežu, tada sam se upustila u modnu trku. Svakako da odelo (ne) čini coveka!

„Ipak dosta mozete da pročitate iz toga kako se ko nosi, što opet naglašavam, nema veze sa materijalnim stvarima. Tako isto mislim da svako ima i treba da ima svoj stil, i da zna sta moze da ponese i na koji nacin da iznese a sta opet ne. U stil drugih ne mogu i ne zelim da se mesam, ono sto je udobno to je i nosivo“ , istakla je Milana.

Uglavnom su mladje generacije koje se osvrnu na moje kreacije i koje izraze zelju da ih ponesu.

Milana u svojoj modnoj arhivi ima niz portfolija kolekcija haljina i sukanja koje čekaju svoj momenat. Kako nam ona priča njen svaki posao mora da sazreva polako i da ona oseti osetim pravi momenat kada je semna. Sada je polako vidljiv rad, a sve iza što se ne vidi ima mnogo duži staž.

Da li možemo da očekujemo neku reviju ili izložbu modela, slika?

– Svaki dan se budim sa novim idejama, koje teško realizujem, nekada zbog nedostatka vremena, nekada zbog nedostatka novca, ali najbitnije da ih imam pregršt i da ne odustajem. Nisam razmisljala jos uvek u pravcu toga da imam svoju reviju, mislim da mi je to daleko za sada, ali nikada se ne zna. Za  sada imam u planu da posećujem sajmove gde se okupljaju mladi umetnici koji se takođe bave rucnim radom i da usrecim koga mogu sa mojim odevnim komadima. Dane provodim u uređivanju svog kutka polako, nabavljam materijal i alat, smišljam, skiciram, krojim, modeliram, sijem.

 



IZVORRedakcija
PODELI
Prethodni tekstSpartak ŽK – OFK Bačka 2:1 (1:0) (VIDEO)
Sledeći tekstTovariševo, Nova Gajdobra i Obrovac u ponedeljak bez struje

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here