Ovogodišnju setvenu strukturu menja računica

Za koju setvenu strukturu se opredeliti

0
466

Jovan Grujin iz Bogaraša, kod Bačke Topole, obrađuje stotinu hektara zemlje. Obično je u setvenoj strukturi imao useve koji zahtevaju najviše truda i koji su najprofitabilniji, ali je primoran da to promeni, zbog poremećenih računica.


Prekinuo je sa uzgojem duvana sorte berlej, a nakon 15 godina više ne seje ni šećernu repu, koju je imao na 10 do 15 hektara.

„Kao i drugi, jako razmišljam šta ovog proleća zasejati. Šećerna repe se ugovara po nižoj ceni nego prošle godine, pa je izbacujem iz proizvodnje. Tu je i izostanak mogućnosti da se u zakup uzme nešto državne zemlje. Osetan je i manjak radne snage, jer je veliki broj ljudi otišao u inostranstvo“, rekao je Grujin za Dnevnik.

Dodaje da ne zna ni kakva sudbina čeka proizvodnu sirka metlaša, kojom se bavi 20 godina. Do sada ga je uzgajao na 50 do 60 katastarskih jutara, a ove sezone planira setvu na 40.

„Sirak ćemo sejati iz navike i jer je do sada bio profitabilan. Međutim, vrlo lako se može desiti da ga već sledeće godine izostavimo iz setvene strukture, zbog radne snage“, najavljuje domaćin.

Pokušaj zamene kultura

Grujin je kupio žitni kombajn, pa pokušava da zameni kulture od kojih odustaje, kako ne bi tragao za radnom snagom. Zasejao je više od 30 hektara pšenice i 15 hektara ječma. Pokušava i sa uljanom repicom, kojom je zasejao desetak hektara. Planira da u predstojećoj setvi proizvodnju suncokreta zasnuje na 20 hektara, na 15 do 20 hektara naći će kukuruz.

„Uljana repica je do sada bila profitabilna, ali sada je već svako posejao, povećane su površine. Još nismo ni svu agrotehniku obavili, a već se zna da je cena otišla nadole“, ističe Jovan.

Poljoprivrednici ne beže od rada

Jovan i supruga Tinde imaju tri ćeke studentkinje. Kaže da je tužno što sa 100 hektara teško mogu da podmire sve potrebe. Smatra da država u merama agrarne politike greši, jer državno zemljište dugoročno daje Arapima i Nemcima, umesto našim paorima.

„Trebalo bi po 20 ili 30 hektara dati našim poljoprivrednicima na otplatu od dvadesetak godina. Poljoprivrednici ne beže od rada, samo im treba omogućiti normalne uslove, kakve imaju gazdinstva u razvijenim evropskim državama. Recimo, proizvodnju duvana sam nasledio od oca i sa svojih 40 godina, imao iskustvo od 20 godina u proizvodnji, ali je zbog politike inostranih firmi, otkupljivača i prerađivača duvana ta proizvodnja skoro ugašena u ataru Bogaraša i okolini“, zaključuje Grujin.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here