Decembra 1943. godine prelazim za nastavnika na partijskom kursu u Toplici gde sam bio sve do velike neprijateljske ofanzive, jula meseca 1944. godine.
Tada dolazim u Jablanicu gde se prijavljujem 25. diviziji naše vojske. U toj diviziji jedno vreme radim na organizaciji AGITROP po brigadama, a od 25 septembra ponovo predajem na partijskom kursu, organizovanom pri diviziji.
Iako se stav partijske organizacije u Toplici od 1943 g. na ovamo popravio ipak se za sve to vremeširile omeni netačne vesti kojima seželelo umanjiti moj ugled koji sam stekao u narodu i vojsci zbog trogodišnjeg učešća u Narodno-oslobodilačkoj borbi kao i zbog mog dobrog držanja u istoj. Jedna od poslednjih koja se prepričava među partijcima bila je da ja nisam u Partiji radi toga što sam u Španiji ubio jednog dobrog druga.
O mom držanju u toku Narodno-oslobodilačke borbe i želje da svugde, koliko mi je to moguće, pomognem rad Partije, podignem njen autoritet, značaj i ugled među masama gde sam se nalazio potvrdiće drugovi koji me poznaju iz Toplice.
O mom držanju i radu u Partiji mogu dati podatke drugovi Sreten Žujović i Pavle Savić pored drugova već gore navedenih, a o postupcima i načinu rada druga Golubića može dati podatke drug Čile Kovačević koji ga je vrlo dobro poznavao.
Na osnovu svega gore izloženog uzjavljujem:
1) Da u vreme dok sam održavao veze sa Marićem i Kusovcem, tj. od jeseni 1937 g. pa do maja 1938, nisam znao za njihovu frakcijsku borbu u Partiji, jer da mi je to bilo poznato ne samo da ne bih održavao veze sa njima, već bih i sve učinio što bi mi bilo moguće da sprečim njihov štetan rad i da pomognem da se kao neprijatelji Partije raskrinkaju.
2) Da sa Marićem i Kusovcem nisam bio „lično povezan“ pošto ti ljudi svojim držanjem i ponašanjem nisu ulivali nikakav autoritet niti me bilo čim drugim vezivali za sebe sem činjenicom što sam verovao da predstavljaju Partiju. Naročito mi se nije sviđalo kod njih slab interes za rad, malograđanska lična sujeta i intrigantski duh.
3) Da od strane Partije niko nije došao da me obavesti da su Marić i Kusovac neprijatelji Partije i da treba da sa njima prekinem svaku vezu.
4) Potpuno sam svestan potrebe čvrstog jedinstva i gvozdene discipline u Partiji i uviđam od kakve je ogromne koristi za Partiju bilo blagovremeno čišćenje iz njenih redova svih štetnih, neprijateljskih i frakcijskih elemenata kao što su bili Marić i Kusovac.
5) Smatram da sam pogrešio što nisam prekinuo rad sa drugom Golubićem, kada sam primetio da on nije bio u stanju da izmeni stav koji je KPJ prema meni i Čedi zauzela i što se nisam tada lično povezao sa Partijom da bih raščistio pitanje svoga položaja prema njoj. Verujem da bi tada vrlo lako išlo jer bi se mogle ispitati i proveriti mnoge stvari koje su danas već zastarele.
6) Kako su izvesni ljudi među studentimna u Parizu bili mnogo zainteresovani da se onemoguće moj rad među studentima (Naročito Sergije Dimitrijević koji je intrigantski rad izgleda bio uvukao i Borisa Kidriča) to verujem da su isti netačno obaveštavali Partiju o mom držanju i ponašanju.
7) Spreman sam da sve svoje sposobnosti i snagu stavim u službu Partije radi ostvarivanja njenih ciljeva sa punim poverenjem u pravilnost partijske politike i njenog rukovodstva i da se podvrgnem punoj partijskoj disciplini.
8) Želeo bih da Partija zatraži mišljenje o mom držanju koje sam pokazao na radu sa drugom Golubićem.
S drugarskim pozdravom
dr Radivoj Uvalić „Bata“
Majdanpek, 15. oktobar 1944 g.
Smrt fašizmu – Sloboda Narodu
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (5)
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (4)
