NOVI SAD: Novosadski Apelacioni sud potvrdio je Marku Milovanovu (38) iz Tovariševa, kaznu od deset godine zatvora, koliko mu je početkom januara ove godine izrekao u Viši sud u Novom Sadu.
On je proglašen krivim za smrt Tihomira Ponjevića (23) iz Obrovca, ubijenog udarcem auto-dizalicom u glavu 2. marta 2002. godine. Inače, do maja 2015. godine istraga je verovala da je Ponjević žrtva saobraćajne nesreće, nakon koje je nesavesni vozač utekao.
Milovanov se pred krivičnim većem, kojem je predsedavao sudija Vidoje Mitrić, branio ćutanjem, a na kraju suđenja je samo kazao da ne zna kako je sastavljena njegova izjava na zapisnik u policiji, te da on nije dao iskaz o priznanju.
[wonderplugin_slider id=22]
Policijski inspektori koji su saslušavali osumnjičenog posle hapšenja, u svom svedočenju na glavnom pretresu izjavili su da je Milovanov priznao da je ubio Ponjevića i da na kraju saslušanja, kada je pročitan zapisnik, ni on niti njegov branilac, ali ni tužilac, nisu imali primedbe.
Presednik veća Višeg suda sudija Vidoje Mitrić kazao je prilikom obrazlaganja presude da smatra da je okrivljeni počinio krivično delo za koje je optužen.
– Kako je sve ove godine uspeo da izbegne odgovornost, verovatno se nikada neće saznati, bilo je tu i drugih koji su znali šta se dogodilo, ali su o tome ćutali – prokomentarisao je tom prilikom Mitrić, i dodao da mu je žao što ne može da zatvori one koji nisu pomogli da se zločin ranije rasvetli.
Kako smo pisali, Marko Milovanov je 4. januara ove godine u Višem sudu, na osnovu optužnog akta koji se zapravo bazira na njegovom priznanju za ubistvo počinjeno pre 16 godina, osuđen na deset godina zatvora, posle neuobičajeno dugog tapkanja policijske istrage u mestu. Njemu se pripisuje da je 2. marta 2002. godine, sat posle ponoći, u Tovariševu, u Ulici maršala Tita, ispred diskoteke „Točak”, lišio života Tihomira Ponjevića (23) iz Obrovca.
Tihomir Ponjević (23) iz Obrovca ubijen je udarcem auto-dizalicom u glavu 2. marta 2002, a do maja 2015. godine istraga je verovala da je on žrtva saobraćajne nesreće, nakon koje je nesavesni vozač utekao.
Po optužnici, nakon kraće svađe u lokalu, izašao je za njim na ulicu i kada je video da ga više osoba udara rukama i nogama bez mogućnosti da se odbrani dok je bio u odbrambenom ležećem položaju, auto-dizalicom koju mu je neko dodao, zadao mu je udarac u predelu glave, gde se nalaze vitalni organi i tako naneo teške telesne povrede, opasne po život, odnosno prskotinu na lobanji uz nagnječenje tkiva. Usled zadobijenih povreda, oštećeni je ubrzo preminuo u prostorijama Doma zdravlja u Bačkoj Palanci.
Predsednik veća sudija Višeg suda Vidoje Mitrić naveo je da se Sud odlučio za pomenutu kaznu imajući u vidu to da je okrivljeni već dva puta osuđivan, jednom za krivično delo izazivanja opšte opasnosti i opet za krivično delo iz oblasti saobraćaja.
– Radi se o jedinstvenoj situaciji. Po mojoj proceni, bilo je velikih propusta u radu policije, a lično sumnjam da je bilo i nekih gorih stvari, ali za to nemamo dokaza – kazao je sudija Mitrić. – Žalosno je da je tek sada došlo do optužnice i presude. Smatram da je okrivljeni počinio krivično delo na bezobziran način. Takođe mislim da je sam sebi otežao život, i da je produžio agoniju time što nije odmah priznao izvršenje krivičnog dela. Na koji način je on uspeo da ovolike godine izbegne odgovornost to mi nije jasno, i to verovatno nikada nećemo dokazati. No, najžalosnije je to što je, osim okrivljenog, još nekoliko ljudi trebalo da odgovara jer su mu pružili pomoć, međutim, to je sada zastarelo, i te osobe, nažalost, nikad neće stati pred lice pravde, što je svakako trebalo da se desi. Sada mogu eventualno da snose moralnu odgovornost jer nisu na vreme utvrdili i izneli istinu o događaju. Kao olakšavajuće okolnosti uzeli smo u obzir to da je okrivljeni otac jednog deteta, te da je bio prilično mlad u vreme izvršenja dela. Mišljenja sam da je njegovo detaljno priznanje potpuno validno, iako zapisnik o tome nije potpisao na svim stranama.
Sudija je potom naveo da pri tome sam branilac okrivljenog, i tada i sada, Stevica Milosavljević (koji je u jednom periodu nakon izvršenja dela bio rukovodilac policije na području gde se zločin desio) u svojoj završnoj reči pre dva dana ustvrdio da se radi o iznuđenom priznanju.
