Dok pripremam roštilj sanjam kako ću postati naučnik

Nikola Plavac, đak generacije SSŠ „Dr Radivoj Uvalić“

1
4561

Za ovog vrednog i upornog momka sam čula pre svega zbog toga što je đak generacije SSŠ „Dr Radivoj Uvalić“ koji je uspešno ove godine upisao biomedicinsko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, ali i zbog toga što je raspust iskoristio da pripremajući roštilj u pekari „Drlja“ zaradi sebi za nove zimske cipele i sve potrepštine neophodne jednom brucošu.


To je retkost, rekle su mi njegove kolege iz pekare sa kojima je Nikola u odličnim odnosima i od kojih svaki dan nešto važno nauči. Kao na primer kako biti istrajan, jer ima koleginicu koja radi celu smenu na nogama punim bolnih vena, a osmeh joj sve vreme na licu, nijednom da zakuka, požali se, a što mladi tako često rade.

„I sam sam u jednom momentu pomislio da neću moći da se izborim sa svim ovim smenama i vrelinom pored roštilja na plus 40 napolju, ali kada bih video svoje kolege koji vredno rade, nasmejani, poletni i požrtvovani, uz to duplo i troduplo stariji od mene, dobijao sam potreban elan i stimulans da nastavim, i da se ne žalim“, kaže devetnaestogodišnji Nikola koji je odlučio da vreme do polaska na fakultet iskoristi radeći, ne zbog toga što mu nešto manjka, već zbog činjenice da je „glupo sedeti kod kuće skrštenih ruku, ako već možeš da radiš i kupiš sebi ono što ti treba“.

Sve me zanima

Nikola je svestran mladić čija se interesovanja rasprostiru od matematike i informatike pa sve do književnosti i istorije. Bio je član dramske sekcije, išao je na republička takmičenja iz matematike i informatike (osvojeno 4. mesto), a u četvrtoj godini bio je i predsednik đačkog Parlamenta.

Od oktobra kreće u Novi Sad gde je na Fakultetu tehničkih nauka upisao smer biomedicinsko inženjerstvo. Želja mu je da jednog dana bude naučnik, pre svega sa zaposlenjem u Srbiji, iako je već sada svestan da će sa ovom profesijom pre naći zaposlenje negde preko, recimo u Americi koju sanja da poseti jednog dana.

Iako je ostalo još mesec dana do preseljenja u studentski dom koji je Nikola dobio kao student primljen na budžet, uzbuđenje mu je već sada skoro neizdržljivo.

„Ne plašim se, ali mi nije ni svejedno. To preseljenje je veliki izazov i pre svega promena. Imam neke svoje navike, kao na primer da pijem sam kafu kada ustanem, da spavam u tišini, ali se nadam da ću se prilagoditi, nisam jedini koji odlazi od kuće, iako me priznajem pomalo plaši usamljenost“.

Omladina je nezainteresovana

„Nisam protivnik tehnologije, kako bi i mogao biti kada sam upisao biomedicinsko inženjerstvo koje se bavi unapređenjima tehnologije u medicini. Koristim društvene mreže, ali nisam njihov rob. Nisam opterećen lajkovima, baš kao što nisam ni zainteresovan mnogo za noćne izlaske i provod. Više sam tip koji voli kućna druženja.

Veliki deo omladine je nezainteresovan, prilično letargičan, oslanja se po mom mišljenju previše na roditelje koji pristaju na to. Mladi nemaju neke velike ciljeve, sve im je teško, nedovoljno važno. Naravno, ima izuzetaka, ali ja pričam o globalnoj slici, onome što vlada, što je dominantno.

Voleo bih da svaki mladi čovek ima cilj ka kom stremi. To je mnogo važno da bi ostao na pravom putu“, kaže Nikola koji se nijednog momenta nije posramio što kao đak generacije priprema roštilju pekari, a što bi mnogi očekivali.

„Nemam problem sa tim. Ovo je posao koji mi je omogućio da zaradim i kupim ono što mi je potrebno, iako bih to dobio od roditelja, ali zašto da ne zaradim sam, ako već mogu i imam vreme“.

Biću naučnik

„Oduvek sam bio vredan i uporan, kada postavim sebi cilj, ja ga i ostvarim, takav sam bio i uškoli, takav sam i van nje. Radoznao sam i znam toliko toga sam da uradim, posebno volim da spremam kolače i mesim testa. Tome me je naučila moja baka Anica koja nas je napustila pre godinu dana. Još uvek me to boli, jer ona mi je bila podrška kada sam imao teške periode.

Bilo bi lepo da zna da sam upisao fakultet i da je to jedan korak bliže ka mojoj želji da postanem naučnik“, kaže Nikola koji priznaje da mu to „biću naučnik“ ponekad zvuči simpatično, ali i za ovdašnje prilike vrlo čudno.

Voleo bi da putuje, da vidi uz Ameriku i Pariz, kao i neke egzotične destinacije. Često čita i voli da šeta kada padne mrak. Ne smatra da je po bilo čemu bolji od drugih, skroman je i zadovoljan onim što ima.

„Da, mogu da kažem da sam prilično srećan“, zaključuje Nikola.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here