Obrovčani oživeli prelo, uz pesmu, vunu i tradicionalnu hranu

1043
Foto: Rada Milišić

Kako bi sačuvali tradiciju i podsetili na prošlost, članice obrovačkog udruženja žena „Svilen konac“ organizovale su prelo, rukovodeći se onom starom narodnom: „Bolje da izumre selo nego običaji“.


Davno su prošla vremena kada su prela i posela u domaćinskoj kući okupljala momke i devojke. Druženje, sastanci uz pesme, šale i doskočice obeležile su mladost naših predaka. Za prelo kažu i da je jedan od vidova ženskih moba – običaj međusobnog pomaganja, kada treba da se zajednički završi neki posao, a sazivala su se tokom dugih jesenjih i zimskih noći, kako bi se češljala vuna, prela i pripremala za pletenje.

Ali kakva bi to prela bila da nisu dolazili i momci, uvek spremni za priču, šalu i veselje, te su se tako gradila prijateljstva i rađale ljubavi. Danas je ostala samo uspomena starije generacije koja voli da svoju, uredno sačuvanu, nošnju ponekad obuče, zapeva pesmu iz svog kraja i priseti se tako snežnih zimskih noći i prela organizovanih po komšijskim kućama.

Da se ne zaborave stari običaji

Mnogi će ispričati kako su prošle godine, izgubile su se negde preslice, vretena, igle i razboji, dolazila su nova vremena, poslovi u fabrikama, rad u smenama, kupljeni su i radio aparati, televizori, te je savremeni način života potisnuo stare običaje.

Kako bi sačuvali tradiciju i podsetili na prošlost, članice obrovačkog udruženja žena „Svilen konac“ organizovale su prelo, rukovodeći se onom starom narodnom: „Bolje da izumre selo nego običaji“, želeći da kod starijih osveže sećanja, a onim mlađima pokažu nešto za šta možda nisu ni čuli.

„Večerašnje prelo je realizacija projekta ‘Prela i posela’, koje naše udruženje sprovodi u saradnji sa lokalnom samoupravom. Trudimo se da očuvamo tradiciju, običaje, nošnju, kuhinju i da to mladim generacijama verodostojno prikažemo“, objasnila nam je Koviljka Trivunčević, predsednica ovog udruženja.

Uželeli smo se prela

Vična staroj dobroj pesmi, Savka Radoš je zapevala, a rado su se pridružili i ostali: „Da se selo kupuje za novac, ja bih meni kupila Obrovac“. Kako kaže, uželeli su se prela, pesme, šala i priča: „Nekada u okolini Šipova, gde sam rođena, ovo je bio jedini način okupljanja. Vremena su se promenila, mlade generacije imaju svoj način druženja, a nama će biti drago ako ovo naše sačuvamo od zaborava“.

Dodaje da ima običaj da uvek obuče nešto što je sama sašila i izvezla, baš kao što je i njena suknja. Gotovo 45 godina bavi se promocijom tradicije i kulture kroz aktivnosti udruženja i pevačkih grupa. „Uvek sam se trudila da se naši stari običaji ne zaborave, te i danas pletem, vezem, tkam, pravim nakit. Poštujem i novo vreme, pogotovo kada je u pitanju kuhinja, te pored krompiruše, kljukuše, uštipaka često pripremam hranu po receptima kuhinja gotovo celog sveta“, rekla nam je Savka, vezući detalje zmijanjskog veza, koji je uvršten na listu nematerijalne svetske baštine UNESCO-a

Sa preslicom i iglama na prelo

Na prelo je sa preslicom, vretenom i naramkom vune došla i Sava Šmanja (naslovna fotografija). Na nogama vunene čarape i gumeni opanci, bela košulja najsitnijim detaljima izvezena deo je tradicionalne nošnje njenog rodnog, janjskog kraja.

„Volim ovako da se oblačim, jer se tako prisetim moje majke. Od nje sam naučila da radim ručne radove. Volim da uzmem u ruke ovu preslicu, to je uspomena od oca, koju je napravio pre 60 godina. Imam i vreteno i rašak, sve što je potrebno za pripremu vune. Ovo prelo i ova pesma jako su me obradovali, volela bih da se češće organizuje, jer sam i u mladosti na prelima plela, vezla i vunu prela“, priča Sava, vešto vukući niti vune okrećući vreteno.

U narodnoj nošnji, baš kako i dolikuje, došao je Niko Jovičić. Kako nam je rekao, na sve manifestacije u okolini odlazi ovako obučen i nikad bez igala i pletiva u rukama, te je i na Obrovačkom prelu, vešto baratajući sa pet igala, pleo čarape. Žene iz udruženja su ga pohvalile da osim pletenja i šaranja čarapa, Nikine staračke ruke besprekorno vezu i tkaju.

Foto: Rada Milišić

Tradicionalna trpeza na prelu

Na Obrovačkom prelu se, baš kao nekada, pevalo, šalilo, igralo, ali su i vredne ruke prele, plele i vezle, a sve to uz trpezu sa koje su svi te večeri mogli da pojedu kuvan krompir sa sirom, ali i da biraju različite slatke i slane pite, kolače, uštipke i kljukuše, koje su članice udruženja pripremile s obzirom na to da su na prelo došli gosti i iz drugih mesta.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here