Skelski prelazi su se nekada mnogo češće koristili nego danas, ali kako za “Dnevnik” kaže skeledžija Miloš Vince, posla ima, naročito što njegova skela vozi od Begeča do Banoštora i nazad, te na taj način putnici štede i vreme i novac.
Kako piše „Dnvnik“, nekada je bila na Čerevićkom dunavcu, postavljena u vremenu između dva rata u nedostatku puta. Postojala je turska kaldrma i ljudima je bilo nezgodno da idu na pijacu, ali je zbog razvoja drumskog saobraćaja šezdesetih godina prestala da radi. Međutim, tokom bombardovanja ponovo se javila potreba za skelom, jer su pali svi novosadski mostovi i Miloš Vince je ponovo zaplovio Dunavom.
– Stanovnici Neština i Vizića, s teritorije Bačke Palanke, dosta koriste skelu, ne bi li premostili Dunav i time izbegli pasošku kontrolu na graničnom prelazu Srbija–Hrvatska, te u velikoj meri skratili put između Bačke i Srema – rekao je Vince. – Takođe, dolaze putnici sa severozapadne i zapadne magistrale, odnosno od Bačkog Brega, Mađarske i slično.
Nužno zlo je nateralo ljude da koriste skelu, nema se ni para, cena goriva non-stop skače, pa ljudi kalkulišu na sve načine kako da uštede i skrate svaki mogući kilometar, što nama odgovara, jer imamo posla.
[wonderplugin_slider id=64]
Kako je rekao sagovornik „Dnevnika“, skela ima turistički potencijal, jer spaja Srem i Bačku pa turisti imaju priliku da obiđu sela sa obe strane Dunava, kao i nacionalni park Frušku goru. Planinari dođu autobusom do okretnice u Begeču i odatle pređu Dunav skelom, šetaju Sremom i vrate se u Novi Sad. Mnogo znači i okolnim selima. Skelu koriste i biciklisti i bajkeri, ali i vojska i granična policija.
– Nosivost skele je 14 tona, na nju može da stane šest automobila, a najviše vozi leti, kada imamo i po 20 obrta – rekao je Vince. – Radimo po zimskom i letnjem vremenu, odnosno od svanuća do mraka, jer službena zabrana noćne vožnje važi na svim plovnim putevima. Zimi radimo od 7 do 17 časova, a leti je radno vreme produženo do 20 sati. Kada su neke manifestacije, poput grožđebala, onda izađemo u susret i napravimo još jednu-dve ture više.
Sama lokacija skelskog prelaza, ako merimo po kilometru Dunava, nosi oznake 1275–200 i 1275–700, a meri se od ušća do izvora, odnosno nalazi se na relaciji Begeč–Banoštor. Na skelu se ne čeka duže od 10 minuta, a cene nisu menjane šest godina. Za putnike prevoz je 50 dinara, za bicikle 100, zatim 300 dinara po automobilu, dok je za teretni kamion do šest tona cena 600 dinara, jer zauzme dva automobilska mesta.
Tokom bombardovanja mnogima značila život
Prema Vinceovim rečima, skela ne može da plovi u situacijama kada su magla, led i jak vetar. Takođe, pri visokom vodostaju Dunava, kada preti njegovo izlivanje, skela mora da miruje, dok nizak vodostaj ne predstavlja problem.
– Tokom bombardovanja 1999. godine bio sam dežurni skelar zbog bolnice i televizije, i tada je skela bila kod PTT odmarališta na Ribarcu, tu smo probili put i vozili preko na sremskokamenički Institut – rekao je Vince. – Posle bombardovanja, kada je postavljen pontonski most i osposobljen za saobraćaj, rekli su mi da potreba za skelom postoji, ali ne tako blizu Novom Sadu, i vojska mi je ustupila ovaj službeni prilaz na korišćenje, koji predstavlja vojnu rampu. U tom periodu kolona za skelu prostirala se do nasipa.
