Izgradnja železnice u Bačkoj Palanci – iz istorije

0
3529

Objavljivanjem teksta „Most na reci Kanal“ koji govori o probi mosta koji je postavljen na kanalu DTD kod Nove Gajdobre, među čitaocima se otvorila polemika oko mesta polaska prvog  voza iz Bačke Palanke.

POGLEDAJ ČLANAK: MOST NA RECI KANAL 

POGLEDAJ ČLANAK: DOK SU VOZOVI PROLAZILI NAŠIM SOKAKOM

Da li je polazak prvog voza bio sa stanice u Staroj Palanci ili stanice u Novoj Palanci, kao i dosta toga vezano za pokušaj bačkopalančana da se železnicom spoje sa velikim centrima Evrope, pre svega kako bi pojeftinio privredni transport može se saznati iz teksta Save Petrića:

“Izgradnja železnice“

“Viđeniji ljudi u Bačkoj Palanci, 1892. godine pokrenuli su ideju da Bačka Palanka dobije železnicu. Na čelu toga pokreta stajao je advokat Karlo Mezei. Prvobitno je tražena koncesija za izgradnju pruge Bačka Palanka – Zmajevo, koja je trebala da se poveže sa magistralnim pravcem Novi sad – Subotica – Budimpešta. Ovu prugu je trebalo graditi kapitalom akcionarskog društva koje bi formirale zainteresovane opštine.
Iako je koncesija za izgradnju ove pruge dobijena, do izgradnje nije došlo jer opštine koje su ležale na pravcu buduće pruge nisu dale akcije i nisu formirale akcionarsko društvo. Zbog toga je Mezei bio prinuđen da otkaže ovu koncesiju, ali uskoro dobija novu za izgradnju pruge Bačka Palanka – Feketić. Na ovom pravcu ležalo je više opština koje su bile imućne, te je vrlo brzo stvoren kapital za izgradnju pruge. Građenje pruge je počelo 1894. godine. Najduže je trajao proboj Telečke visoravni, odakle je vučena zemlja za izgradnju nasipa i mostva  u Kuli i Savinom Selu. No, zemlje je ipak bilo malo, pa je morala biti izgrađena jedna lokalna železnička pruga širokog koloseka, koja je išla preko staropalanačkog rita prema Dunavu, odakle se mesecima prebacivao pesak za izgradnju nasipa buduće pruge.
Foto: Marko Pudić
Pruga je izgrađena relativno brzo. Prvi voz sa putnicima krenuo je iz Bačke Palanke za Feketić 20. oktobra 1896. godine. Ali akcionari su ostali kratkih rukava, jer železnica nije imala toliki promet koliki su oni očekivali, te nije došlo do isplate dividendi, i pruga je posle nekoliko godina predata državi. Stvar oko akcija ovog društva nije bila rešena ni do početka II svetskog rata.
Troškovi prevoza železnicom, naročito žitarica, bili su mnogo veći nego Dunavom, pa je uglavnom zbog toga promet bio slab. U početku na pruzi je saobraćalo dva para vozova, a kasnije je promet saobraćaja povećan na tri para dnevno.
Stanica u Staroj Palanci
Interesantno je spomenuti da je zbog izgradnje železničke stanice u Staroj Palanci došlo do pravog malog rata u kome je učestvovala čak i tadašnja prestonička štampa u Budimpešti. Naime, kada je projekat bio gotov i kada se saznalo da će se stanica nalaziti preko puta katoličkog groblja, od strane građana, uglavnom Nemaca, podigla se bura protesta. Njihova želja je bila da se stanica izgradi na mestu gde je sada (1988.) Fabrika nameštaja “Treska“, ili na sadašnjem mestu stanice Nova Palanka, da bi bila bliža centru grada? U lokalnoj štampi pojavili su se naslovi: “Mrtvacima ne treba železnica, jer ne putuju“. Ali svaki otpor je bio uzaludan i stanica je izgrađena na mestu koje je prvobitnim planom bilo i predviđeno.
Stanica u Novoj Palanci
Godine 1908. radilo se na projektu pruge Bačka Palanka – Bogojevo. Ubrzo je počela izgradnja, a pruga je puštena u saobraćaj u auvgustu 1910. godine. Tada je izgrađena železnička stanica Nova Palanka, pa je grad na taj način dobio dve železničke stanice: Stara i Nova Palanka. Od tog vremena sav teret saobraćaja primila je na sebe železnička stanica Nova Palanka, jer je bila bliže centru i Dunavu, a na Dunavu se vršio pretovar iz šlepova u železničke vagone i obratno.
 Izgradnjom ovih pruga, građanima Bačke Palanke i njene okoline, omogućen je dinamičniji razvoj, lakše obavljanje poslova, veća pokretljivost, širi izbor tržišta za svoje proizvode, lakše školovanje svoje dece u većim gradskim centrima.“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here