Za sto godina proizvodnja hmelja hiljadu puta manja

0
482
Foto: Radivoj Hadžić

BAČKI PETROVAC: Nekada je Bački Petrovac bio prekriven poljima hmelja, jer je u ataru ovog mesta bilo i do 8.000 hektara pod ovom kulturom, da bi se posle Drugog svetskog rata ta površina smanjila na 1.200 hektara u celoj Vojvodini, od čega je Bački Petrovac imao čitavih 200, a danas spao na Rastislavovih osam hektara.

Naime, Rastislav Struhar poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca jedini u celoj Srbiji gaji hmelj na osam hektara, ali i jedini na svetu gaji tri domaće sorte hmelja.

Rastislav Struhar (Foto: Radivoj Hadžić)

Za hmelj se nekada govorilo da ga gaje samo kockari i kartaroši, jer sa ovom biljkom nikada ne znate da li će se rod isplatiti, ili će godina zakazati.

– Sa hmeljom se nikad ne zna, a zanimljivo je da su u Bačkom Petrovcu baš svi koji su gajili hmelj, bili i kartaroši, te sam i ja naučio da igram preferans sa 12 godina- kaže Rastislav i dodaje da je uvažio dobar savet da se hmelj uvek gaji na 10 odsto od ukupne površine zemlje, baš zbog njegove promenljive ćudi.

Nama je ovaj put bila zanimljiva priča o hmelju, te smo posetili njegovu parcelu od osam hektara na kojoj su radnici vezivali trakice, preko kojih će ova biljka sa tek nekoliko centimetara koliko sada ima na zemlji, do avgusta protegnuti u nebo punih šest- sedam metara.

– Imamo tri domaće i četiri američke sorte, za koje smo u početku mislili da će biti veće interesovanje, jer su svetski popularne, ali pokazalo se ipak suprotno. Veća je tražnja za domaćim sortama- kaže Struhar, koji u svojoj firmi “Petrovac” danas radi sa ženom, ali zapošljava i 100 radnika, jer poljoprivreda nije jedina delatnost kojom se ova porodica bavi.

Prema njegovim rečima, za domaće sorte hmelja zainteresovane su kraft pivare, kojih je u Srbiji iz godine u godinu sve više, te polovina kupuje hmelj baš od Rastislava, ali je njegova firma nedavno sklopila saradnju i sa Beogradskom industrijom piva, koja će ubrzo na tržište izbaciti pivo od 100 odsto domaćih sorti pod nazivom “Naše domaće pivo”.

– Sa njima smo potpisali ugovor da u sledeće tri godine kupe 80 odsto proizvodnje domaćih sorti, i plan nam je da kao i do sad povećavamo zasade svake godine, a cilj nam je da dostignemo 20 hektara pod hmeljom- kaže Struhar.

Foto: Radivoj Hadžić

– Hmelj je specifičan, jer se ne može plasirati kao druga roba, ali i zbog toga što se razmnožava iz sadnica, i iz jedne se iduće godine može dobiti jedna do dve nove sadnice, zavisi od godine, pa se računa da daje jednu i po novu sadnicu svake godine. Primera radi, vi posadite hektar pšenice ili soje i iz sledeće godine što skinete, možete posaditi 50, čak i 100 hektara.

Domaće sorte (“Robusta”, “Aroma” i “Bačka”) ne mogu nigde da se kupe, to je specifično i zatvoreno tržište, tvrdi Rastislav, a on je svoje dobio od Instituta “NS seme” od Odeljenja za alternativne kulture koje se nalazi u Bačkom Petrovcu (nekada Odeljenje za hmelj i sirak).

– Oni imaju 30 ili 40 korenova od svake sorte, od kojih smo prve sadnice dobili i zasadili u proleće 2015.godine, a američke sorte, koje su stigle iz Vašingtona i Oregona godinu dana ranije. Iz SAD je stiglo 200 sadnica, međutim danas ih imamo oko 30 do 40 hiljada- kaže Struhar.

Hmelj je višegodišnja biljka, koja počinje da raste s prvim toplim vremenom, i traje 15 godina.

– Izdanci su već krenuli, a berba je krajem avgusta, početkom septembra, traje oko 20 dana, i posle toga ide na sušenje koje traje šest, sedam sati, zatim hmelj ide da leži, kako bi se homogenizovao, odnosno ujednačio. Pre sušenja, hmelj ima oko 37, 40 odsto vlage, da bi se osušio na 8 do 11 odsto. Nakon toga dolazi paletiranje, pa vakuum pakovanje u troslojnu foliju i zatim ide u hladnjaču i tu se čuva na tri do četiri stepena dok ne dođu kupci- kaže Rastislav.

Međutim, i kućnih pivara je sve više, pa je Struhar u prošloj godini zabeležio prodaju samoukim entuzijastima kao količinu koju su kupile dve najveće kraft pivare kod nas.


Teško uspeva niže od Dunava

Pre oko stotinu godina, u delovima Mačve, oko Iloka, hmelj je bio popularan, tvrdi Rastislav, jer hmelj teško uspeva niže od Dunava.

– Bački Petrovac se smatra prirodnom najjužnijom tačkom gde može da se uzgaja hmelj i 45 paralela se nekako računa prirodnom granicom. Mnogi su pokušavali i u Kruševcu, Valjevu, Čačku, poraste hmelj, ali manji je prinos i slabiji kvalitet, te su ljudi uvideli da se ne isplati forsirati tamo gde ne ide- napominje Rastislav i dodaje da je nekada hmelj iz cele Vojvodine dolazio na doradu u Bački Petrovac, baš zbog položaja, ali i magacina sa 11 spratova i 10.000 kvadrata, koji je izgrađen sedamdesetih, pored kojeg se nalazi velika paletara.


Rastislav kaže da kraft pivara u Srbiji ima oko 50, od kojih je 35 do 40 registrovano i imaju ozbiljnu opremu za mini proizvodnju, iako su njihove serije male.

– Kraft pivare su više orijentisane na belgijske vrste piva, te imaju potpuno drugačiji stil od industrijskog piva, koja su pretežno lager, svetlija piva. Od novosadskih kraft pivara naši kupci su i “Zbir”, “Razbibriga” i “Brauhaus”. S druge strane i Niška pivara je pokazala interesovanje za saradnju jer žele da izbace novo pivo na tržište, ali i neke strane firme, koje se trenutno snabdevaju od velikih svetskih proizvođača, koji su takođe počeli da nas kontaktiraju, jer dobijaju zahteve iz Srbije za domaćim hmeljom- kaže Rastislav i dodaje da svaki vikend pije drugo pivo, ono koje mu donesu pivari, napravljeno od njegovog hmelja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here