Početak nastave pre 8:30 sati ujutro povećava rizik od depresije i anksioznosti kod učenika, tvrdi se u novom istraživanju.
Rani početak nastave stvara pritisak kod dece, što ometa njihovu sposobnost spavanja i izlaže ih većem riziku od nastanka problema u mentalnom zdravlju.
Vođa studije dr Džek Pelc s Univerziteta Ročester rekao je kako se zbog ranog buđenja stvara pritisak kod dece da moraju ranije da legnu i naspavaju se, zbog čega imaju povećane mentalne smetnje, dok kasniji početak nastave ima dobar uticaj.
„Dobar san uz kasniji početak nastave daje bolje rezultate„, rekao je Pelc.
Stručnjaci preporučuju učenicima da imaju rutinu leganja uvek u isto vreme, a to je između osam i 10 sati uveče i da smanje upotrebu tehnologije pre odlaska u krevet.
U istraživanju je analizirano 197 učenika između 14 i 17 godina koji su popunjavali upitnike. Na pitanja su odgovarali i njihovi roditelji. Pitanja su bila u vezi sa njihovim navikama spavanja, kada ležu i da li su jutarnji ili večernji tip.
Bili su podeljeni u dve grupe, one kojima nastava počinje pre 8:30 sati i one kojima počinje kasnije. Sedam dana su pisali dnevnik gde su beležili navike u spavanju, kvalitet i dužinu sna kao i simptome depresije i anksioznosti.
Rezultati su pokazali da su učenici koji su ustajali ranije jer im je nastava počinjala u 7:30 sati imali simptome depresije i anksioznosti. Utvrđeno je da je to imalo i uticaj na njihove aktivnosti i ishranu.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu „Sleep Health“.
