Od početka ove godine, 21 žena je ubijena u porodičnom nasilju, a statistika koja brojkama slika poremećene porodične odnose svedoči da se svakog meseca prijavi oko 4.000 slučajeva nasilja.
Međutim, broj podnetih tužbi je čak sto puta manji – u avgustu su, primera radi, prijavljena 5.222 slučaja nasilja u porodici, ali su podnete svega 42 tužbe protiv nasilnika, piše Politika.
Između ostalog i zato što to podrazumeva popriličan trošak za neophodne papire, poput lekarskog uverenja i sudske takse, kao i za angažovanje advokata. Da bi žrtva nasilnika prijavila tužilaštvu, neophodno je da lekar opiše njene povrede na odgovarajući način – ukoliko njihov opis nije kompletan, žrtva će znatno teže doći do pravde u sudskom postupku.
[wonderplugin_slider id=10]
Iako je Ministarstvo zdravlja pre 10 godina donelo poseban protokol o postupanju zdravstvenih radnika u slučajevima nasilja nad ženama koji lekari popunjavaju kao dokaz o povredama pričinjenim žrtvi nasilja, praksa pokazuje da kliničari nedovoljno detaljno opisuju povrede, što umanjuje vrednost takvih nalaza na sudu. Osim toga, pregled lekara sudske medicine košta između 3.000 i 6.000 dinara, što je za mnoge žrtve nasilja nedostižan iznos – zbog toga se oni već desetak godina bore da država žrtvama plaća ovu vrstu pregleda. Na taj način bi bili spaseni brojni životi, mnogi sudski procesi bi se ubrzali, a nasilnici priveli pravdi.
Ovo su samo neke od tema o kojima se juče debatovalo na 27. međunarodnom kongresu sudske medicine, a kako u razgovoru za Politiku objašnjava dr Đorđe Alempijević, profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i predsednik organizacionog odbora kongresa, žrtve nasilja često nisu dovoljno informisane kome treba da se obrate, dok lekari sudske medicine nisu dostupni svim ženama koje prežive nasilje u Srbiji.
[wonderplugin_slider id=173]
„Pravda za žrtve nasilja i sudsko procesuiranje nasilnika ne sme da zavisi od toga da li žrtva ima pristup specijalistima sudske medicine i novac za pregled. Država mora da stvori sistem u kome žrtva nasilja prvo najpre kod lekara koji će je zdravstveno zbrinuti, a potom kod specijaliste da verifikuje njene povrede, te sačini kompletan izveštaj i fotodokumentaciju. Sa takvom dokumentacijom žrtva ulazi u sudski postupak, nasilnik koji izgubi spor plaća sudske troškove – samim tim i troškove pregloda i na taj način se novac vraća u budžet Srbije“, ističe Alempijević za Politiku.
„Iako su svi lekari tokom studija obučeni za pregledanje i opisivanje povreda, praksa pokazuje da oni zbog opterećenosti, manjka vremena i punih čekaonica ozlede često ne opisuju na adekvatan način i time nesvesno lišavaju pacijenta mogućnosti da ostvare svoja prava i dođu do zadovoljenja u sudskom postupku. Tako se doktori kliničari nenamerno ‘stavljaju’ na stranu nasilnika, jer nepotpuna medicinska dokumentacija znatno umanjuje, a ponekad i isključuje mogućnost da se u kasnijem postupku pouzdano dokaže postojanje povreda, način povređivanja i stepen ugroženosti zdravlja – praksa pokazuje da više od 90 odsto žrtava nasilja ulazi u sudski proces sa nepotpunom dokumentacijom i iz njega izlazi kao gubitnik“, naglašava docent dr Aleksandra Antović iz Zavoda za sudsku medicinu u Nišu.
Ističući da je kvalitetna ekspertiza jedna od najvažnijih karika u lancu sudskih procesa, docent dr Miljen Maletin sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu podsetio je da sve vrste povreda moraju da se dokumentuju u roku od 72 sata po nastanku. Sa protokom vremena smanjuje se šansa da se povreda poveže sa samim događajem, jer tegobe koje osoba ima mogu imati druge uzroke.
„Statistika pokazuje da tzv. trzajne povrede vrata ima petina do polovina svih žrtava saobraćajnih nesreća, a u Srbiji oko 5.000 žrtava godišnje bude obeštećeno zbog udesa, dok su vrednosti ostvarenih odšteta između 1.000 i 3.000 evra. Kad je reč o odšteti koju država plaća za ujed psa lutalice, Beograd je iz gradske kase prošle godine u te svrhe isplatio 700.000 evra, a Novi Sad 250.000 evra.
[wonderplugin_slider id=179]
Subotica je svojim sugrađanima isplatila 120.000 evra – čak šest puta više nego 2013. godine, iako se broj lutalica nije povećao srazmerno tom iznosu. Ovo povećanje se može objasniti činjenicom da mnoge osobe lažiraju ujede pasa – tako što kupe veštačku ili pravu lobanju psa i naprave ‘ujed’ na koži. Specijalisti sudske medicine otkrili su dobar ‘način’ za identifikaciju ‘falsifikovanih’ ujeda – oni su do te mere savršeni, pa je očigledno da ih nije mogao napraviti pravi pas“, zaključuje dr Maletin.
