Према националном протоколу, центри за социјални рад су прва адреса за пријаве злостављања и занемаривања деце, а пријаве би требало да размотре истог дана.
Девојчица са снимка на ком се види како је жена шамара док јој држи руке да не би могла да се брани, а затим баца о под, измештена је из породице, а њена мајка је ухапшена, саопштило је Више јавно тужилаштво у Београду.
Лекари су прегледали девојчицу и још једно дете и обоје су смештени у установу социјалне заштите.
Узнемирујући видео-снимак дељен на друштвеним мрежама убрзо је уклоњен.
Није познато ко је снимао и објавио на друштвеним мрежама пребијање девојчице, али је тужилаштво по сазнању о снимку расписало потрагу за мајком.
Новоизабрана министарка за бригу о породици и демографији Дарија Кисић Тепавчевић поводом овог случаја је изјавила да је сваки вид физичког и психичког насиља, а посебно над децом, недопустив.
„Деца су наша светиња, она се воле и поштују и ниједно дете не заслужује ружну реч, а да не говоримо о физичком кажњавању“, навела је Кисић у писаној изјави, преноси РТВ.
Она је додала су сви који примете насилно понашања према деци, дужни да насиље спрече и пријаве надлежним органима и рекла да ће држава реаговати у најбољем интересу детета.
Коме пријавити злостављање деце?
Свако ко сумња на злостављање или занемаривање деце, може да поднесе пријаву најближем центру за социјални рад.
Пријава може да буде и анонимна, а центар би требало да истог дана размотри пријаву и изврши прве провере, наводи се у Општем протоколу за заштиту деце од злостављања и занемаривања.
Овај документ донела је Влада Србије је у складу са Националним планом акције за децу из 2004, како би побољшала механизме пријављивања и евидентирања случајева злоупотребе и занемаривања деце.
Контакте свих установа социјалне заштите у Србији можете пронаћи овде.
На сваку, па чак и анонимну пријаву да је неко дете угрожено, центар за социјални рад је дужан да реагује, навели су из Републичког завода за социјалну заштиту (РЗСЗ) у писаном одговору за ББЦ на српском у августу ове године.
Према Општем протоколу, о разговору са подносиоцем пријаве требало би да буде сачињена службена белешка и да се, уз писану пријаву, приложи у постојећи или новоотворени досије корисника, или у посебан регистар пријава.
Шта се дешава са дететом после пријаве?
Сваки случај се индивидуално процењује.
Када приме пријаву, центри за социјални рад је прво разматрају, односно врше тријажу.
Приликом тријаже се проверава да ли је случај већ био на евиденцији центра за социјални рад, а прегледа се и медицинска документација, ако је доступна.
Социјални радник на основу тога доноси одлуку да ли постоји сумња на злостављање или занемаривање, да ли је основана, да ли једно или више деце у породици има потребу за хитном заштитом.
Одлучује и да ли ће се процес процене наставити у центру или ће бити пребачен другим надлежним службама.
„Затим се спроводи веома сложен поступак прикупљања података на основу којих се доносе закључци, а потом одлуке о примени мера породично правне заштите и могућим начинима подршке детету и породици“, навели су.
насиље, вршњачко насиљеББЦ/илустрација Јаков Поњавић
Циљ је да се изведе процена како се незадовољене потребе детета могу решити„ у оквиру прописане надлежности центра за социјални рад и доступних ресурса“.
„Некада ће бити довољан саветодавни рад са родитељима, а у драстичнијим случајевима ће се прибећи измештању деце из породице“, наводе у РЗСЗ.
Пријем и разматрање пријаве и провера постојећих информација у центру, који не би требало да трају дуже од једног радног дана, наводи се у Општем протоколу.
Уколико служба која је у првом контакту са дететом, процени да су живот и здравље детета „непосредно озбиљно угрожени и да је неопходно хитном акцијом осигурати безбедност детета“ дете може добити привременог старатеља и бити измештено из породице.
Ова одлука мора се донети у року од највише 24 сата. Деца довољно стара да формирају мишљење могу да слободно кажу шта желе.
Ако је током „неодложне интервенције“ одлучено да се дете измести из породице у институцију, у року од најдуже седам дана потребно је одлучити о томе ко ће преузети даљу бригу о детету, наводи се у Општем протоколу.
„То може да буде породични смештај код рођака, хранитељство или смештај у прихватилиште“, рекла је Милка Милановић, државна секретарка Министарства за бригу о породици, у разговору за ББЦ на српском у августу 2022.
Како је додала, „у екстремним ситуацијама, када дете има сложене поремећаје, може бити упућено у институционални смештај“.
Миловановић је рекла и да, у ситуацијама када се испостави да је родитељско право грубо прекршено, може бити покренут поступак утврђивања кривично-правне одговорности родитеља.
Сусрет мајке и детета после година раздвојености
Како препознати злостављано дете?
И код старије и код млађе деце која трпе злостављање може да дође до промене понашања.
Психолошкиња Мирјана Марковић из Центра за дечију психологију (ЦДП) претходно је за ББЦ на српском говорила о томе шта су знаци који могу да укажу да дете пролази кроз тежак период.
Како је објаснила, разлога за промену понашања може бити много, али да је важно утврдити о чему се заиста ради.
Неке од назнака:
- Дете не жели да остане само са одређеним људима или се плаши да буде далеко од старатеља, родитеља, посебно ако је ово ново понашање (млађи узраст)
- Регресивно понашање или наставак понашања које је већ превазишло по узрасту, као што је сисање палца или мокрење у кревет (млађа деца)
- Постаје повучено (млађе дете)
- Изненадни изливи беса могу да буду симптоми (млађе дете, али је често и код старијих)
- Промене у исхрани (код млађе деце)
- Може да се деси да не успостављају контакт очима са одраслима
- Одбојност према телесном контакту
- Може да се деси да време проводе необично дуго сама (типично за децу школског узраста)
- Код млађе деце могу бити присутни ноћни страхови, страх од мрака и одласка у кревет, страх од одвајања, неконтролисано мокрење (овде треба искључити развојне проблеме детета),
- Изражени страхови од одраслих особа или од одређених особа
- Избегавање сваког телесног контакта са другим особама
- Деца школског узраста могу да беже од куће, могу да имају измењено понашање у школи
Са ким можете да се посаветујете ако сумњате да је дете злостављано?
У Србији постоји више институција и организација које пружају помоћ у области заштите деце и заштите од насиља.
Можете им се обратити и телефоном.
Национална дечија линија ради 24 сата дневно седам дана у недељи.
Намењена је првенствено деци, али могу је користити и одрасли.
Пружа саветодавну подршку деци у околностима у којима су им угрожена права, или у било којој другој ситуацији, када осете потребу за разговором са компетентном и поверљивом особом.
Контакт телефон је 116 111, а позив је бесплатан.
Ту је и Родитељски телефон, чија је линија отворена од 16 до 22 часа.
Ова саветодавна услуга намењена је пре свега родитељима, али и другим одгајатељима, бакама, декама, рођацима, комшијама или наставницима који имају недоумице, питања или потребу да са неким поразговарају на тему добробити детета.
Контакт телефон је 0800 007 000, а позив је бесплатан.
Сумњу на насиље у породици можете пријавити и полицији на број телефона 192.
