Pivnice, selo u opštini Bačka Palanka, nije dobilo taj naziv po pivu, iako mnogi žive u zabludi jer, kako nam meštani kažu, ispred prodavnica sede ljudi i piju pivo.
„Puno radimo, pa volimo i da popijemo”, pravdaju nam se Pivničani i nostalgično se prisećaju svih onih firmi i zadruga po kojima je ovo selo nekad bilo poznato.
– Prvi Poljoprivredni sajam, ovaj koji je sad u Novom Sadu, bio je u Pivnicama – priča nam predsednik Saveta Mesne zajednice Pivnice Dalibor Milec.
– Naše selo je imalo zemljoradničku zadrugu koja je po jačini bila druga u staroj Jugoslaviji. Imali smo i mlekaru, kao i naš brend pivnički sir, ali devedesetih godina je sve to sistemski ugašeno. Rasparčalo se i rasprodalo. Imamo lep film o našem selu, kako je nastalo i kako se gradilo, možete pogledati na Fejsbuku.
Danas meštani tog, nimalo malog sela, uglavnom uzgajaju soju i kukuruz, jer im se druge kulture ne isplate, dok neki rade i po firmama u okolini.
– Ipak, Pivnice se dobro drže, sve može da se kupi ovde – priča nam Milec, u šta smo se i sami uverili lutajući po selu, kao i da je mesto veoma lepo i uredno, što važi i za mnoge prazne kuće koje baš nekako lepo propadaju.
– Trećina kuća je prazno i jeftine. Ko je finansijski jači, kupuje kuće pored sebe, da mu se ne doseli makar ko, a cene se kreću od 3.000, pa do 25.000 evra, ako je baš dobro opremljena ili u centru. Većina meštana održavaju selo, ali ima i onih bacaju smeće i crkotinu u dvorišta tih napuštenih kuća, naročito onih koje su obrasle drvećem i korovom, pa prave mini deponije.
I upravo ta „opuštenost” je ono što srpskim Slovacima u Slovačkoj nedostaje. Dobro, fali im i druženja preko nedelje i pomenuto ispijanje piva ispred prodavnica…
– U Slovačkoj nas tretiraju kao izbeglice, dođoše – kaže sagovornik „Dnevnika“, dodajući da se mnoge porodice đuture tamo sele.
Ali, dok su u Pivnicama, svi su složni. I Srbi govore slovački i Slovaci srpski. A dok su još imali i samodoprinos, tek ta sloga je za primer! Mimo njega su davali mesečno dobrovoljne priloge da se uradi vodovod, bušili bunar, kupili kamion za Dobrovoljno vatrogasno društvo,… Međutim, otkako Mesne zajednice nemaju svoj budžet, a samim tim ni neku veliku funkciju, novac od Opština dobijaju koliko im treba za osnovne račune, pa ako nešto još pretekne.
– Imamo Klub poljoprivrednika koji svakog proleća ima akciju ravnjanja atarskih puteva i u planu je da uskoro to rade. Bude oko sto traktora i pre smo dobijali 100.000 dinara za naftu, a sad ćemo dobiti 50.000, javili su nam iz Opštine – navodi predsednik Saveta MZ Pivnice Dalibor Milec. – Recimo, bunar smo izbušili prošle godine, ali kvalitet vode se nije promenio jer imamo azbestne cevi. Inače, u selu nemamo ni plin ni kanalizaciju. Glavni put nam je regionalni, pa ne spada u održavanje Opštine. Javnu rasvetu smo krenuli da menjamo 2009. godine, kada je zamenjen jedan deo, a drugi ni dan danas nije. Sad već stavljaju led rasvetu, a mi nismo još ni žute sijalice zamenili.
Ipak, ono što danas posebno osvetljava Pivnice, jesu tradicionalne manifestacije koje organizuju u toku godine: poslednjeg vikenda u januaru je Festival slovačkih narodnih pesama, poslednji vikend marta i prvi u aprilu rezervisani su za Đidu, drugog vikenda avgusta je moto susret, a 28. avgusta seoska slava Velika Gospojina.
Selo nastalo pre 330 godina
Selo Pivnice najpre su oformili Srbi pre 330 godina, ali na pet-šest kilometara dalje od trenutne lokacije na kom se mesto nalazi. Kada su počeli i Slovaci da se doseljavaju, pre 230 godina, onda su Pivnice izmeštene i poprimile oblik i formu pravog pravcatog sela. Danas u njom mestu živi oko 2.500 ljudi, dok je oko 6.600 Pivničana živelo sedamdesetih.
U Pivnicama čistiji vazduh
„Ekstra je u selu, nema mnogo saobraćaja, vazduh je čistiji”, kaže nam mlađani Pivničanin Stefan Milutinović, kog smo zatekli s mama Gordanom kako ispred kuće uraeđuju bašticu s jagodama.
– Ima u selu društva, čak i previše je dece – kaže Stefan, koji ima četvoricu braća i jednu sestru, tako da ga u potpunosti razumemo. – Planiram da ostanem u selu i bavim se poljoprivredom, da uzgajam soju i kukuruz. Zanima me mehanika, tu već dosta znam.
Mića deli mudrosti po selu i na društvenim mrežama
– Sad se ne družimo više tako zbog vanredne situacije, moramo da poštujemo zakon, bolje to nego da mu se protivimo – kaže Milorad Mića Dimitrov, koji sve poziva da ga zaprate na društvenim mrežama, bar ako vam trebaju još neki saveti kako da postupate u novonastaloj situaiciji. – Čuvajte se i zapratite me na Instagramu i Fejsbuku!
