Pivničani posao traže preko granice

1234

PIVNICE: Pivnice su sredinom prošlog veka, posle Bačke Palanke, bile najmnogoljudnije selo u ovoj opštini, ali kao što se većina sela u Vojvodini i Srbiji praznilo tako je bilo i u ovom mestu sa danas većinskim slovačkim življem.


Po popisu stanovništva iz 2002. godine ovde je živelo 3.835 ljudi, a po popisu iz 2011. godine 3.337. Između dva popisa selo je napustilo skoro 500 meštana, a ako se ovkav trend nastavi, što ovde veruju, Pivnice će po novom popisu imati oko 2.800 stanovnika. Procena je da bi za dvadesetak godina ovo mesto imalo jedva 2.000 ljudi. Doduše, niko ovde, pa ni u lokalnoj samoupravi ne smeju da procenjuju koliko stvarno ljudi živi u ovoj, pa ni u bilo kojoj drugoj mesnoj zajednici u opštini. Jedni kažu da je i administrativno broj znatno smanjen, odnosno da se deo naroda odjavio, a drugi kažu da je dobar deo ostao prijavljen ovde, ali da stvarno živi na drugim adresama, varošima, gradovima, pa i državama, a ovde navrate tokom godišnjih odmora ili praznika.

Dalibor Milec, predsednik Saveta mesne zajednice Pivnice, nedavno je novinarima saopštio da je u poslednjih nekoliko godina sve učestaliji odlazak meštana Pivnica na rad u inostranstvo, posebno u Slovačku. Bolje upućeni kažu da odlaze Slovaci, ali odlaze i Srbiji u Slovačku, ali i ostale zemlje EU. Vele, idu ljudi da rade za veće plate, svako ide tamo gde mu je bolje i to se ne može sprečiti niti zamerati.

– Radno sposobno stanovništvo delom je zaposleno u ovdašnjoj pilani, kao i pogonu za proizvodnju nameštaja za stomatološke ordinacije, rade Pivničani i u fabrici za proizvodnju džambo ambalaže u Bačkom Petrovcu, ali i fabrici čarapa u Gajdobri – kaže, između ostalog, Milec. – Većina se ovde bavi poljoprivredom, uglavnom ratarstvom, a manjim delom i povrtarstvom.

[wonderplugin_slider id=136]

 

Viđeniji Pivničani u istoriji

Nekada su u Pivnicama većinski živalj činili Srbi, vremenom su odlazili, a dolazili Slovaci, pa sada i oni odlaze… Po poslednjem popisu ovde je živelo oko 2.500 Slovaka, oko 600 Srba i oko 200 Roma i ostalih. Iz Pivnica je bio, na primer, profesor dr liturgije Bogoslovskog fakulteta SPC Lazar Mirković (1885-1967). Bio je docent Karlovačke bogoslovije za crkvenoslovenski jezik i liturgiku. Zapisano je da je bio istoričar, liturgičar, teolog i jedan od osnivača Teološkog fakulteta u Beogradu. Jovan Skerlić, po majci je Pivničanin, a majka srpskog patrijarha Georgija Brankovića je iz pivničke porodice Bikar…

Nekada su Pivnice bile proglašene za selo sa najrazvijenijem stočarstvom, odnosno proizvodnjom mleka, u bivšoj Jugoslaviji. Postojala je ovde nekada čuvena Mlekara “Pivničanka” koja je radila jedno vreme u sastavu AIK “Bačka Palanka” i proizvodila poznati Pivnički sir. Nije bilo kuće, odnosno štale bez nekoliko komada, pa i desetina muznih krava. Došla je privatizacija, fabrička kapija dobila je katanac, deo radnika je otpušten, deo se selio iz mesta u mesto (Odžaci, Novi Sad, Beograd…) gde je novi vlasnik proizvodio sir sa prepoznatljivim brendom. Danas se “Pivnički sir” proizvodi u pogonima “Imleka“ i sem imena nema nikakve veze sa salom u kom je nastao. Gašenjem mlekare Pivničani su praznili štale, prodavali krav, a mladi krenuli put inostranstva.

Meštani u Pivnicama kažu da i pored toga što se broj stanovnika smanjuje da je komunalno uređeno selo potrebno onima koji ostaju, ali i onima koji planiraju da se jednog dana vrate.

– Na osnovu zahteva koji je podnet nadležnima u lokalnoj samouravi vidi se da je potebno uraditi projekat za zamenu dotrajale vodovodne mreže koja je u ovom selu postavljena pre skoro četiri decenije – dodaje Milec. – Treba rešiti odvođenje atmosferskih voda, u Domu kulture potrebno je zameniti dotrajali inventar, te postaviti video nadzor u centru sela. Putevi u selu su dotrajali i većim delom ih treba presvući novim slojem asfalta, a delom zakrpiti udarne rupe. Snabdevanje pijaćom vodom je redovno, ali se deo naših meštana žali da u vodi ima određena količina mulja. Postoji ovde i eko-česma, pa se taj problem kako – tako premošćava. Ima u selu dva groblja, pravoslavno i evangelističko, a održavanje groblja i zakazivanje sahrana vode sveštenici i radnici zaposleni na ovim grobljima. Meštani su zadovoljni kako se radi ovaj komunalni posao.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here