Један од сегмената овогодишњег „Дунавског бала“ била је и изложба фотографија коју је уприличио паланачки хроничар Леонард Немет.
– Господине Немет, ове године у време одржавања „Дунавског бала“, успех ваше изложбе наговестио је ваш таленат у тој области?
– Давно је велики Александар Сергејевич Пушкин рекао: „И упорност је човеков таленат.“ Наравно, како ни један таленат сам по себи није довољан за успех, остаје нам упоран рад у континуитету који без изузетка, даје одређене резултате.
– Како сте дошли на идеју да организујете изложбу фотографија с пратећим текстом из ваше приче о хероини Аполонији Лауберт?
– На сајту „БАП вести“ из нашег града, објављена је промоција моје књиге „Колекционар паланачких успомена“, што је био повод да ме назове заменица директора Културног центра Нови Сад, Сунчица Марковић и ауторка изложбе, Јелена Трбојевић, а као плод те сарадње настала је поставка изложбе „Аполонија и Марија“.
– Тема изложбе је трагична судбина, међу многобројним жртвама новосадске рације из 1942. године, две пријатељице Немице Аполоније Лауберт из Младенова и Српкиње Марије Михајловић из Новог Сада.
– Да, ову трагичну и племениту причу објавио сам у „Недељним новинама“ 2015., а она је једна од петнаестак поглавља поменуте књиге чији садржај је компатибилан са луком „Тврђава мира“, као званични део програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. Надаље, ове године обележавамо осамдесетогодишњицу Новосадске рације из 1942. године, што је разлог више да је тематски обрадимо и програмски уврстимо у овогодишње манифестације културе и сећања.
– Господине Немет, како сте усагласили термине отварања изложбе са временом одржавања „Дунавског бала“ у Бачкој Паланци?
– Изложба „Аполонија и Марија“ трајала је у Галерији КЦ у Новом Саду од 18. јуна до 2. јула текуће године, што се да тако кажем уклопило у програмску шему „Дунавског бала“, који организује ТОО Бачка Паланка, а остало је била професионална рутина ди- ректорице Милице Стоисављевић и њене сараднице, Јелене Рајевић.
– Морате признати да организовање изложбе са тако озбиљном темом под вашарским шатором није уобичајено?
– Када је реч о изложбеном простору, било је других, можда и бољих предлога, али на моје инсистирање поставка је изложена поред саме стазе на Шеталишту Милана Јањића, како би сваки пролазник – посетилац „Дунавског бала“, ако не више, оно периферним запажањем видео петнаестак паноа са фотографијама на изложби.
– Какве су ваше процене посећености изложбе?
– Упориште за одбрану идеје да изложбу организујем на овакав начин, пре свега је у традиционалној масовности посете „Дунавског бала“, која се процењује на више од десет хиљада посетилаца у три дана манифестације, а ако знате да само квантитет може да изнедри квалитет и да се културна дешавања морају приближити потенцијалним конзументима, можемо бити задовољни посетом изложби.
На крају разговора Леонард Немет је истакао да је задовољан организацијом „Дунавског бала“ са различитим садржајима, од културе, спорта, забаве до угоститељских понуда и дечијих забавних игара, јер је је свако могао да пронађе што га интересује по принципу „свима све и свакоме по нешто“.
