НОВА ГАЈДОБРА: Мало село у бачкопаланачкој општини, Нова Гајдобра, ове 2022. године обележава вредан јубилеј – 100 година од како се у списима појављује назив села.
Наиме, данашњи назив Нове Гајдобре датира још од 1922. године. У том смислу ће Савет Месне заједнице Нова Гајдобра обележити овај вредан јубилеј са више манифестација, од спортских до културних.
– Дакле, цела ова, 2022. година ће бити у знаку обележавања јубилеја. Те манифестације неће бити само у склопу обележавања сеоске и храмовне славе Светог Василија Острошког. Оно што могу сада да најавим то је да ћемо упутити званичан позив и фудбалским клубовима „Партизан“ и „Црвена звезда“ да нас у мају или септембру посете и одиграју пријатељски меч у Новој Гајдобри. Мислим да то овај јубилеј заслужује – каже Младен Лучић, председник Савета МЗ Нова Гајдобра.
Поред обележавања јубилеја 100 година имена Нове Гајдобре, месна заједница има у плану и даљи инфраструктурни развој села.
– Сматрамо да ћемо ове године успети да довршимо радове на партерном уређењу парка у центру села – додаје Лучић и наставља:
– Надамо се и да ће Општина Бачка Паланка издвојити средства из буџета за завршетак радова на новој згради Месне канцеларије. Зграда је већ скоро готова, стављена је под кров, а остали су само унутрашњи радови и партерно уређење паркинга и самог прилаза згради – каже Лучић.
Историјат Нове Гајдобре датира још из XVII и почетка XVIII века од велике сеобе српског народа предвођене архиепископом Арсенијем III Чарнојевићем. Насеље Нова Гајдобра изграђено је негде крајем деветнаестог века и то у време колонизације Немаца на овим просторима. Од тог времена до данас је Нова Гајдобра мењала неколико имена.
Од 1873. до 1894. године се ово село звало Керекић – Метковић, а од 1907. до 1909. године Векерлефалва, да би 1922. године Нова Гајдобра добила данашњи назив. Средином осамнаестог века Гајдобра и Керекић – Метковић су били претежно насељавани немачким становништвом. Крајем Другог светског рата са ових простора су масовно напустили своје домове Немци, а на њихово место су после 1946. године дошли колонисти из Босне и Херцеговине, Косова и Метохије и других крајева ФНРЈ да би овде нашли трајни дом, а у склопу тадашње аграрне реформе.
Током грађанског рата на просторима бивше Југославије деведесетих година прошлог века, у бачкопаланачкој општини, а самим тим и Новој Гајдобри, је насељен значајан број избеглих породица са ратом захваћених подручја. Међутим, број становника села из године у годину опада, сваке године је све мање ђака првака у школи, што због одлива млађе популације у Бачку Паланку и Нови Сад, што због малог природног прираштаја који је рак рана целе нације.
Иако су се доселили пре више од седам деценија већина становништва у Новој Гајдобри и Гајдобри још увек негује и чува обичаје које су из БиХ и Космета пренели у питому војвођанску равницу. Додуше, има доста житеља Нове Гајдобре који су живот наставили у Бачкој Паланци или Новом Саду, али се они и даље воде као да живе у селу, то јест нису променили место пребивалишта.
Данас у селу успешно функционишу КУД „Јован Дучић“ и Фудбалски клуб „Соко“, као и истурено одељење ОШ „Алекса Шантић“.
Поједини подаци преузети из књиге „Нова Гајдобра у равници Бачке“ аутора др Миливоја Дошеновића.
