Удружење грађана „Став“ је уз подршку локалне самоуправе и у сарадњи са Локалном акционом групом „Фрушка Гора Дунав“, Туристичком организацијом општине и установом Културни центар почетком априла реализовао традиционалну манифестацију „Дан сремуша“.
Манифестација је реализована на сремској страни наше општине (у Нештину и Визићу), а интересовање је било велико, али ни ове године учесницима нису били наклоњени временски услови.
– Овогодишњу манифестацију смо очекивали са надом да смо исправили све недостатке од прошле године, почиње причу Зоран Јовичин из УГ „Став“ и наставља:
– Организација манифестације увек крене дан – два после претходне, а званичну најаву смо радили на друштвеним мрежама и Међународном сајму туризма у Београду. Међутим, оно што нас је обрадовало је била изузетна најава рекреативаца и појединаца. Киша нас је пратила од раних јутарњих сати и није престала да пада до предвече. Желимо да се захвалимо планинарима из Бечеја, Сомбора, Новог Сада и Шапца, затим пензионерима из Београда и Земуна који су и под оваквим временским условима кренули на пут за Нештин и Визић.
Према речима Зорана Јовичина, све је кренуло по плану и програму. Скуп учесника је одржан у Кући за одмор „Скелица“ где је сервиран и доручак, а на пешачење се кренуло до православног храма у Нештину. Следећа станица било је Пољопривредно газдинство Јакшић, а након дегустације вина и осталих производа поворка је стигла до Куће Савића или познатије као „Сремске куће“.
– Први пут од како организујемо „Дан сремуша“ је највећи део посетилаца ишао аутобусима, а само је десетак људи пешачило што нам је задавало велике проблеме. Следеће године ћемо морати да урадимо да сваки аутобус има нашег водича, додаје Јовичин. После посете „Сремској кући“, кренуло се ка католичкој цркви Свете Ане у Нештину, а потом организовано ка православном храму у Визићу, а потом су се сви упутили ка манастиру Ђипша.
– На башту сремуша смо стигли и поред целодневне кише и недостатка атарског пута од туцаника, али после ручка није било услова за стручно предавање. Оно што нас чека као организаторе јесте да се припремимо и за овакве околности. На нама је да са Општином пробамо да договоримо да се уреди тај атарски пут који нам јако пуно значи. Тек неколико учесника се усудило да убере по који струк сремуша.
