Да ли је легална продаја рибе на улици, испред пијаце?

Честа је појава је да се испред бачкопаланачке пијаце може купити риба буквално на улици. У гајбама се могу пронаћи разне врсте речне рибе: шаран, сом, тостолобик, смуђ, штука, бела риба ...

Фото: МУП

Честа је појава је да се испред бачкопаланачке пијаце може купити риба буквално на улици. У гајбама се могу пронаћи разне врсте речне рибе: шаран, сом, тостолобик, смуђ, штука, бела риба …


Грађани су углавном информисани да се ради о продаји која је нелегална, да не постоје ни санитарни услови за овакву продају рибе и да је микробиолошка исправност ове рибе веома упитна. Међутим, грађани и поред ових сазнања купују рибу. Вероватно из разлога јер је нешто јефтинија него када се купи у регистрованој рибарници или хипермаркету.

Ко су продавци ове рибе и како риба из реке дође на улицу?

Јуче је Крушевачка полиција ухапсила осумњиченог из тог града због постојања основа сумње да је извршио кривично дело незаконит риболов. Он се сумњичи да је користио 40 мрежа различите величине којима је незаконито уловио око 20 килограма више врста рибе. Од њега су приврено одузети чамац и мреже.

Када се разговара са бачкопаланачким спортским риболовцима, како они кажу, јавна тајна је да има пуно рибокрадица који „оперишу“ по Дунаву и Тиквари. Они кажу да је рибљи фонд све мањи и да је један од основних разлога што рибочувари не раде свој посао или да су, како кажу „у дилу“ са рибокрадицама. Када би рибочувари заједно са полицијом, као у јучерашњем случају у Крушевцу, спроводили овакве акције, сигурно би се смањио и нелегални излов рибе и нелегална трговина овом осетљивом намерницом. Питање је и да ли риба коју улове они који имају дозволу за привредни риболов завршава на улици? И то би било добро проверити.

Где је санитарна и тржишна инспекција?

Један од највећих апсурда свих инспекцијских надзора у Србији је да се углавном контролишу регистроване фирме које се баве неком делатношћу, а они који су нерегистровани, њих систем нити види, нити их контролише, нити их санкционише. Овом појавом се стимулише „сива“ економија и рад на „црно“ која је погубна за фискалну политику. Ако нема контроле и санкција, онда је логично да се производи продају на улицама, па и риба која је, понављамо, микробиолошки веома ризична намирница.

Логиком „што да се замерам са људима“, „не терају ме они моји из Београда“, „радим само оно што ми се каже“, инспектори се шетају поред те исте рибе на пијаци и питање је времена када ће неко платити главом због несанитарних услова њене продаје. А, шта онда?

 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here