Многа питања су отворена након што су новинара Владана Радосављевића насмрт изуједали пси на Космају – како натерати власнике опасних паса да им стављају корпе, како смањити број луталица, како контролисати да ли су чиповани, да ли је опасан пас или власник. Ветеринар и некадашњи помоћник градског секретара за зоохигијену Владимир Терзин наводи да је увек крив власник, као и да човек чак и од пудлице може да направи звер.
Владимир Терзин сматра да је најважније обележавати животиње – да се штене чипује до трећег месеца, како му се никада не би изгубио траг. То налаже и закон.
„Сви смо дужни да спроводимо закон. Од оних који у моју клинику долазе, то су 98-99 одсто чиповани пси. Ми клијенте који неће да чипују псе не примамо, нека потраже друго место где ће их примити. Примамо их само ако пас крвари или слично, по закону смо дужни тада да укажемо помоћ, али што се тиче вакцинације – то не радимо“, наводи Терзин.
Ипак, додаје да не можете чиповати пса против воље власника, а од власника не можете тражити лични документ или податке на основу којих бисте могли да га пријавите.
Терзин истиче да казне које су намењене власницима чији пси, у случају да је реч о опасним расама, немају корпу и нису на повоцу, нису мале – износе од 5.000 до 50.000 динара.
„Имате тај део закона који се односи на опасне расе, стафорде, питбулове, али ја сам увек тврдио да је опасан власник. Можете од пудлице да направите звер, да режи, гризе, али када вас она уједе није толико страшно, али ујед крупнијег пса, што смо видели (убиство новинара на Космају) може бити и опасан по живот“, рекао је Терзин.
Ко треба да скреће пажњу власницима опасних паса
На питање да ли ми треба да скрећемо пажњу комшијама који имају пса опасне расе да треба да носи корпу, Терзин наводи да би те случајеве могли да пријавимо полицији или комуналним инспекторима.
„Није на нама да комшијама скрећемо пажњу, али можете их пријавити. Такви пси су у обавези да носе корпу и буду на повоцима на јавним површинама, али у дворишту куће немају ту обавезу“, наводи Терзин додајући да би „било занимљиво питати колико је казни наплаћено, кад, како и коме“.
Сматра да би било добро да и друге локалне самоуправе, попут Београда, имају инспекторе који би ишли по јавним површинама и контролисали чиповање и вакцинацију.
„Они немају право да уђу у нечије двориште, стан или кућу, али могу да контролишу оне који су напољу. Тим примером Београда требало би да се угледају и остале локалне самоуправе, које би требало да ангажују своје ветеринарске инспекторе“, истиче Терзин.
Како решити проблем луталица
Говорећи о луталицама, истиче да су преко 90 одсто напуштених паса некада били власнички пси.
„Да су чиповани, могли бисте наћи власника, наплатити казну и одузети пса, и онда га удомити“, рекао је Терзин.
Указао је и на пример када је у дворишту београдске школе неко оставио пет штенаца.
„Људи кажу да знају о коме је реч, да се зна и регистарски број аутомобила, онда сигурно може да се пронађе – треба га наћи и наплатити озбиљну казну“, закључује Терзин.
