Када са паланачке обале посматрате свет и слушате шта се све збива на нашој планети чуда, а до информација стигнете путем малих екрана, интернета, друштвених мрежа, штампаних медија… може да вам се слоши.
На основу медијских информација, писаних препознатљивим рукописом, не можете да схватите шта је истина у овој великој ујдурми. Знате и осећате да из дана у дан све теже живете, да је све скупље, да за исто новца можете све мање и мање да купите хране и робе која вам треба да би преживели. Сада је ваљда јасно да политичари, дрмосери, ратни хушкачи, профитери, мафијаши, преваранти… путем медија шире страх и на најуспешнији и најнехуманији начин владају планетарном популацијом која је ових дана достигла осам милијарди људи.
Све некако почиње да личи као да је у току велика светска пљачка. После пандемије “случајно” изазване корона вирусом уследила је, по већини западних земаља, агресија Русије на Украјину, а по мањини реч је о специјалној операцији због ширења НАТО пакта и заштите преко 10 милиона Руса који су после распада СССР остали у овој бившој совјетској републици, а сада независној држави.
“Не знамо зашто”, као да све ово личи на нешто већ виђено, као да знамо ток радње, сценарио и режију… Они који мир сматрају кратким раздобљем између два рата, једва су дочекали (председник САД Џозеф Бајден америчке нафтне компаније назвао је чак и ратним профитерима) и изазвали несташице, поскупљења свега и свачега, а себи остварују екстра профите, мерене стотинама милијарди и билионима… Из дана у дан најбогатији постају још богатији, а сироти постају бедници… Чују се страшне прогнозе, јер енергетска и економска криза посебно тресе Европу која по неким проценама може да испадне колатерална штета у сукобу у коме са САД логистички учествује на страни Украјине.
По недавној изјави гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић инфлација је због кризе изазване ратом код нас у октобру изненадила државне аналитичаре и финансијске стручњаке, јер је достигла 15 одсто на међугодишњем нивоу. Ако је гувернерка изненађена (најављивала је раније да ће раст инфлације успорити у септембру), ако су изненађени они који примају добре плате да прате, процењују и вуку стратешке потезе када је национална економија у питању, колико су тек изненађени просечни грађани покорни.
Колико је изненађено око милион оних који примају до и око просека од мало преко 30.000 динара (од 1,6 милиона) пензионера са, у времену раста инфлације, фиксираним примањима по основу минулаог рада.
Месецима политичари најављују двоструко усклађивање пензија које ће, по њима, бити највеће повећање примања за најстарије у последњим деценијама. Старији знају причу како је једна кума дошла у госте, донела колача и још што шта, па све сама појела и још узела од домаћина и понела кући. Неки кажу да им и ово све личи на куму, јер док за два месеца не стигне друго усклађивање пензија инфлација ће јездити на већим висинама.
Прве увећане пензије за 9 одсто стижу у децембру, а друго усклађивање од нешто преко 11 одсто у фебруару. Пензионери чекају већа примања, јер су цене роба (на које они троше и 80 одсто својих примања) отишле у небеса. Због биологије и болести подоста њих није или неће дочекати увећан минули рад.
Повећање фиксних зарада чека у Србији и око 400.000 радника који раде за минималац (35.000), запослени у јавном сектору. Када се томе дода да је просечна плата у Србији мања од 80.000 динара, да је запослено око 2,8 милона људи, али да половина њих има плату до и око 50.000 динара онда се види да овај наш деценијама већински напаћен народ чека још једну тешку зиму.
Огласио се и министар Милан Кркобабић, председник ПУПС- Солидарност и правда. Рече да чланови ове партије поздрављају одлуку државе да од јануара 2023. године пензије прате плате, а то је најавио и министар финанасија Синиша Мали када је предсатављао модификовану “швајцарску формулу” по којој се обрачунава пензија.
– Омогућиће се, на пример, да пензије лекара, официра, учитеља… расту онолико колико расту плате њихових колега који још раде – рекао је, између осталог, Кркобабић. – ПУПС је, такође одлучан у захтеву да заживи социјално гарантована пензија у најмањем износу од 100 евра у динарској противвредности.
Политичари као да су постали “видовити”, па када најављују нову Владу кажу да ће већ сутра морати да доноси тешке одлуке (која није) и већ сутра дан то се обистини. Нова министарка енергетике саопшти да струја од Нове године поскупљује 10 одсто, па када се томе дода поскупљење од 10 одсто од 1. септембра у време мандата екс министарке Зоране Михајловић очито је да више нећемо имати најнижу цену струје у Европи.
Нисмо је ни имали, јер су две-три земље имале нижу цену киловата. Имали смо доста јефтинију струју од најразвијенијих земаља ЕУ, али и 5-6 пута мање просечне плате и 3-4 пута мање просечне пензије. И природни гас је поскупео раније 9 одсто, а сада је Душан Бајатовић, директор “Србија гаса”, рекао да би гас требао од Нове године да поскупи још 11 одсто, укупно равно 20 одсто. Када се томе дода да су у Бачкој Паланци комуналије ове године већ поскупеле 20 одсто ето разлога за нове кућне бриге.
Чудан је осећај када стигне рачун, или одете да пазарите у маркет, пијацу, месару, пекару…Као да вас неко џепари. Пензије треба у два наврата да се повећају за нешто мало преко 20 одсто, а нешто поскупљује баш толико, нешто мало, а нешто пуно више. Мало од оних који иду у снабдевање по дневно, недељно, или месечно следовање за домаћинство може да поверује званичној статистици по којој је храна у Србији на годишњем нивоу поскупела 23 одсто?
Сиротиња за зиму спрема кисели купус, кромпир, пасуљ, меса у већини домова све је мање, а неки ће и мимо своје воље постати вегетаријанци. И док једни кажу да је то здравије, други, првенствено лекари упозоравају да се месо не сме избацити из исхране због здравља. Не би чудило да ускоро људи одлазе код лекара да им препише килограм меса на рецепт.
За статисику се зна да може израчунати и оно што није, а што некоме у неком тренутку одговара. Али, баш толико умањивати поскупљења хране није добро. Не за онога ко је рачунао, ни оног ко износи такве проценте, већ за већину сиротог и све више гладног, голог и босог народа.
Понадали смо се својевремено да енергентни у сезони грејања неће поскупети, то су причали чак и политичари, ресорни екс министри, директори енергетских компанија… Сви политичари, па и онај са највећом платом у Србији, односно примањима у управљачком телу мешовитог домаћег и иностраног предузећа. Хвалили су се да смо код Путина обезбедили довољно природног гаса по најнижој цени у Европи, да смо напунили складишта. После је испало да су гас и нафту јефтиније од нас купиле поједине чланице ЕУ и НАТО, те да увозимо струју, јер нема доста воде у акумулацијама хидрицентрала, термоелектране нам не раде пуним капацитетом јер су делови постројења још неспремни, немамо довољно угља, струју морају да праве топлане електране на гас у Новом Саду, Панчеву и Сремској Митровици.
Председник Вучић ових дана рече да је изненађен, јер је средином новембра уз највишу дневну температуру од 15 степени у Србији потрошено 11 милиона кубика гаса за 24 сата, па се морало повући 2,6 милиона кубних метара из мађарског складишта. Због велике потрошње дневни доток гаса из увоза није довољан да подмири дневне потребе. Надлежни најављују посету Норвешкој да траже помоћ у виду позајмице, надају се додатним количинама гаса из Бугарске…
Некако се намеће не тако давна прича, односно афера са залихама житарица државних робних резерви. Хвалили се политичари са количинама, а испало је да приликом изненадне контроле фали пуно жита и кукуруза у приватним складиштима чији су власници били плаћени од државе да га чувају у својим магацинима. Можда не би било згорег проверити и количине гаса у складиштима како у Мађарској тако и у Банатском Двору, да нас зима не би изненадила у децембру, јануара, фебруару…
Ово су смутна времена, пуца се у даљем комшилуку, до Кијева је ваздухом око 1.000 километара. Добро је што наша званична политика истиче да је Србија на првом месту, а то, између осталог, подразумева да не треба много причати чак и када владари света траже да се определите. Јевреји имају изреку по којој је теже мудро ћутати него мудро говорити. Медијским изјавама о рату Русије и Украјине некадашњи капетани потонулих бродова бивше ЈНА који су изгубили чак и море, или пензионисани виши официри, генерали бивше војске, који су изгубили и војску и државу, а имају добр пензије, као и аналитичари који нису служили војни рок, причају као да знају све о стању на фронту у Украјини.
Испада да знају и оно што не знају ни Путин и Зеленски, НАТО пакт, САД и Русија. Или, када они који се представљају као аналитичари пореде стање код нас и стање у свету (како прети глад, смрзавање, пропаст у Аустрији, Немачкој…, како је Американцима јако тешко) вероватно то чине са задатком ширења страха, безпоговорне послушности, прихватања свега само да буде хлеба. Такве приче не пију воду, јер је овај народ преживео и много гора времена – од има да нас нема до има да нас има.
