Рече ми један човек, мислећи професор економије у пензији, да светски мангупи измисле кризу, рат и инфлацију, па онда се годинама као боре да је смање, а за то време у своје џепове стрпају нове стотине и стотине милијарди, билиона долара, евра, а од планетарне популације праве сиротињу.
Вели профа да је економија наука као свака друга наука, а и њени закони делују попут природних (муња и гром…) на привредно, друштвено ткиво, човека, његов живот. Док је за вечне природне законе “законодавац” Бог, или природа (натура), економске законе покушава да мења човек, политичка странка, држава, а глобализацијом највише то раде планетарни богатуни.
Када човек покуша да мења природне законе дође до катастрофе, када светски шпекуланти хоће да зараде још више, јер што више имају, све им више треба, страдају бедници, сиротани, радничка и средња класа… У кризним ситуација попут пандемије и ратова једино добро живе профитери и њима је битно да такво стање што дуже траје.
Често се дешава да финансијски олигарси преко политичара које бирају покушавају (не)вешто да прикрију своје лоше намере, па за кризна времена окривљују тамо неку ИНФЛАЦИЈУ! Људи најчешће покушавају да схвате шта их је снашло и како ваља из целе ружне и тешке приче изаћи са што мање губитака, односно живом главом.
Просечни схватају да инфлацији претходи страх, а светске битанге, како је света и века, управо страх користе као најефикаснији, али и најнехуманији начин владања људима, народима, државама и планетом. Грађанин покорни свуда, па и Србији, Београду, Новом Саду, Бачкој Паланци, Челареву, све прихвата уз молитву да само рата не буде… Да има за кору хлеба, да су чељад жива и да се не смрзну од зиме.
ШТА ЈЕ ИНФЛАЦИЈА КОЈОМ БОГАТИ ПЉАЧКАЈУ МАЊЕ МОЋНЕ И БЕСПОМОЋНЕ?
Најпростије речено, а тако пише и у средњошколским и факултетским уџбеницима економије, ИНФЛАЦИЈА ПРЕДСТАВЉА ПОРАСТ ОПШТЕГ НИВОА ЦЕНА! Због инфлације, на пример, данас за један евро можете купити нечег мање него јуче.
Инфлација јесте опште повећање цена добара и услуга, а не повећање само неких производа и услуга. Инфлација смањује вредност добити током времена. Термин инфлација значи надимање или надувавање, а стопа инфлације је стопа промене општег нивоа цена.
Супротна појава од инфлације је ДЕФЛАЦИЈА, или смањивање количине новца у оптицају ради смањења цена. Одражава се у виду општег пада нивоа цена, што би нама данас изузетно одговарало, али што се можда може очекивати тек у другој половини 2023. године. Јер, дефлације су ретке појаве повезане са кризама.
Држава делује активном стабилизационом политиком и уклања дубоке кризе у великим индустријски развијеним земљама. Постоји и ДЕЗИНФЛАЦИЈА, а то је смањење стопе инфлације. У Србији последње раздобље дезинфлације било је почетком 1993. године када је висока стопа инфлације бележила вишецифрени ниво.
Инфлација је смањена уз помоћ рестриктивне монетарне политике и осталих инструмената економске политике. Тада је инфлацијом била захваћена само Србија, али не и Европа, или део света као што је сада случај. Србију је задесила огромна инфлација, а узрокована распадом бивше државе СФРЈ, погрешним политикама главешина некадашњих република, а сада држава произашлих из Југославије, грађанским ратовима, убијањем људи и рушењем добара.
Председник Србије Александар Вучић рече, на инсистирање појединих представника чланица ЕУ и НАТО да наша земља мора увести санкције Руској Федерацији због рата у Украјини, да он не верују у санкције, односно у њихову ефикасност и сврсисходност. Подсетио је да је у последњој деценији прошлог века наша земља девет година трпела санкције, блокаде и притиске Запада, а ефекти по народ били су катастрофални.
Србији је тада и Русија (Јељцин) увела санкције. Економисти кажу да је инфлација стара колико и тржишна привреда. Када се посматра на дужи рок, на пример, цене расту, али то не значи да инфлацију нужно прати пад реалног дохотка.
Историја показује, примера ради, да цене расту у времену ратова и економских криза, али се после ратова и криза више не враћају на првобитни ниво. Веле, попут болести која разара људско ткиво тако и инфлација разара привреду.
Да би се инфлација санирала треба је прво класификовати. Умерена инфлација подразумева лаган раст цена, а то су једноцифрене годишње стопе инфлације. Када су цене реалативно стабилне, људи имају поверење у новац који је у таквој ситуацији најквалитетнија роба. Галопирајућа инфлација представља двоцифрену или троцифрену инфлацију у распону од 20, 100 или 200 одсто за годину. Хиперинфлација је много опаснија. Многе привреде могу да преживе галопирајућу инфлацију, али веома тешко хиперинфлацију. То је време смрти као што рак уништава људски тело.
Тешко је и поверовати да се инфлација од милион или чак милијарду одсто за годину дана може издржати. Уравнотежена је инфлација од, на пример, 10 одсто, па промене цена у таквим условима никога не изненађује. Трошкови расту за 10 одсто, али и доходак бележи раст од 10 одсто, па нема ни зараде ни губитака. Неуравнотежена инфлација погађа релативне цене, трошкове и пореска оптерећења када се цене не прилагођавају инфлаторним трендовима каошто је случај са новцем и порезом.
Ако стопа инфлације порасте за 10 одсто за годину дана, тада реална камата на новац пада од нула на минус 10 за годину. Влада не може исправити овај поремећај, а повећана несигурност обесхрабрује инвестиције и штедњу. Непредвиђена, или неочекивана инфлација подразумева велика изненађења и она значајно делује на расподелу дохотка и богатства. Неочекивани скок цена неке ће осиромашити, неке обогатити, а ефекат непредвидиве инфлације изазива озбиљне социјалне проблеме.
Почев од пандемије, па преко рата у Украјини, изазивањем првенствено европске, па потом делимично и светске економске, а пре свега енергетске кризе, долази у свету до прерасподеле прихода и богатства. У целој овој причи најопаснија је хиперинфлација, јер у време њеног деловања приход ће бити прераспоређен од оних који зависе од фиксних прихода (пензионери, радници који примају минималац,запослени у јавном сектору…) ка онима који зависе од оперативних прихода или плата и који могу да одрже корак са инфлацијом. Са друге стране, ако повериоци нису у стању да се прилагоде инфлацији, богатство ће бити прераспоређено од поверилаца фиксних облигација ка дужницима.
Јасно је да у времену криза најбогатији краду од мање богатих (мање моћних), средњака којих је све мање, јер клизе у сиротане, а они прелазе у беднике, мада ни сами не желе то да прихвате, па умиру гладни, болесни без помоћи лекара, смрзнути… Не треба бити заговорник теорија завера, али је све мање оних који верују да се пандемија 2020. године појавила спонтано из природе, те да су је изазвали слепи или неки други мишеви, животињке… Пре ће бити да се вирус случајно или добровољно на принудној бази отео некаквом шашавом научнику из лабораторије.
У таквој подвали може да се сумња да су “мало” помагали они који су касније узели грдне паре на заштитним маскама, вакцинама, респираторима, лековима и витаминима, па власници друштвених мрежа… Сви они чак нису ни крили да им се екстра профит у времену пандемије увећао неколико пута.
Потом је дошло до интервенције Русије у Украјини. По Путину, то је Специјална операција како би се тамошњих око 10 милиона Руса који су остали у новој држави после распада СССР спасили од тортуре наводних украјинских нациста, али и заштитила западна граница од ширења НАТО. Зеленски и званични Кијев тврде да је руска агресија тероризам, да је реч о ратном злочину, да Русија треба да плаћа ратну оштету и врати Крим и друге за сада освојене територије… Та реторика на нашим просторима је позната и људи су уморни.
Рат на истоку мора једном стати, али да ли ће стати и пљачкање народа широм Европе. Власници енергетских компанија на Западу тврде да је за енергетску кризу и високе цене енергената које су на историјском максимуму крив Путин. Он тврди да су енергенти поскупели због санкција које су ЕУ, САД и друге земље увеле Русији и да ће се због тога један део Европљана ове зиме смрзавати. Чак је и председник САД Џозеф Бајден америчке нафташе назвао ратним профитерима, јер неће да повећају дневну производњу како нафта не би појефтинила.
И док се у Украјини пуца оружјем, европске економије полако пуцају по шавовима због инфлације која ће у еврозони на годишњем нивоу бити око 11 одсто, код нас 15 одсто, енергетске компаније и њихови власници никада нису били задовољнији и богатији. Чак то и не таје, јер исказују квартално екстра профите од пар стотина милијарди долара. Рат им одговара, противе се повећању дневне производње нафте и гаса (пала би цена нафте и гаса), јер са садашњом производњом енергентима цена остаје на историјском максимуму.
Цене на светском тржишту, ипак благо клизе доле, јер су сви који су могли обезбедили потребне количине нафте и гаса за зиму. У Србији, стидљиво се петком за по који динар снижава цена горива, али се зато најављује поскупљење природног гаса за 11 одсто од 1. јануара 2023. године.
Почетком енергетске кризе политичари су се хвалили да смо сигурни, да плаћамо најнижу цену гаса и руске нафте, а испоставило се да нижу цену од Руса добијају и чланице ЕУ и НАТО. Струју добрим делом увозимо, па је и она поскупела и опет ће, јер је део термоелектране у Обреновцу после својевремене хаварије још увек у ремонту, а сада је стидљиво речено да и поред раста нивоа воде у акумулацијама и на Ђердапу трају неки ремонти, поправке, шта ли… Па ће, наводно, бити више струје крајем 2023. године. Зима 2022-23. године тек је почела.
