Рачуница Савеза самосталних синдиката Србије показује да је потрошачка корпа за годину дана поскупела 23 одсто. Синдикалци тврде да је платежна моћ грађана драстично опала, а већ су “поједена” најављена повећања зарада, па и пензија. Зоран Михајловић, генерални секретар СССС, не искуључује могућност протеста. Синдикалци очекују одговор Владе Републике Србије на њихов захтев за разговор са премијерком Аном Брнабић и ресорним министрима. Од државе ће се прво тражити да заустави талас поскупљења, јер сматрају да су многи артикли поскупели неоправдано.
– У трци за профитом, трговци и произвођачи роба широке потрошње почели су да дижу цене, па тако поскупљују и робе чију производњу субвенционише држава – рекао је за Тањуг Михајловић. – Нема оправдања за толика поскупљења. Сматрам да би послодавци требали да размисле о идеји да се одрекну једног дела профита, јер држава је доста учинила да их релаксира како би могли у времену криза нормално да раде. Део профита могао би да оде запосленима како би земља изашла на крај са инфлацијом. И државна захватања на конто пореза, доприноса и акциза су превелика, и држава би могла да их смањи.
Одговор је уследио од Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, који сматра да предлози синдиката нису реални, јер, без обзира на све, држава мора да фунционише.
– Нема смисла да се сада држава одрекне дела пореза и доприноса са идејом да би то побољшало позицију запослених – рекао је Савић. – Ићи логиком да ће послодавци бити милосрдни и да ће помоћи онима који су у тешкој позицији подсећа на причу која је равна највећој утопији. Држава треба да размишља колико треба да оптерећује послодавце, али више из угла да ли ће они моћи да функционишу или не? Њено је легитимно право да узима онолико колико сматра, а о томе да ли је то мало или превише одлучују грађани на изборима. Кључ је у јачању социјалне политике како би се помогло онима који су у тешкој ситуацији. Требало би на поштен начин да се идентификују они који су сиромашни, а сви остали грађани којима не треба помоћ, укључујући и послодавце треба да сносе терет подршке намењене сиромашним грађанима. У прилог говори и релативно нова студија о оптерећењу српских послодаваца која је показала да је њихов степен оптерећења знатно нижи него што износи просечан степен оптерећења у земљама Европске уније, а двоструко нижи, у односу, на пример, на Немачку.
И док синдикалци у Србији и универзитетски професори економије размишљају како помоћи сиромашном народу, Скупштина Србије усвојила је ребаланс буџета за 2022. годину. Предлогом измене Закона о буџету за ову годину предвиђени су укупни приходи и примања у износу од 1.709,5 милијарди динара. Образлажући ребаланс, Синиша Мали, министар финансија, рекао је да порески приходи планирани ребалансом буџета су 1.490,6 милијарди динара, непорески део 199,7 милијарди, а расходи и издаци 1.988,5 милијарди динара. Мали је рекао да су све категорије прихода, осим акциза, ревидирани навише у односу на претходну пројекцију. Највећу процентуалну промену бележе приходи од пореза на добит, а у апсолутном износу приходи од пореза на додату вредност. У структури прихода порески приходи чине 87,2 одсто, непорески 11,7, а 1,1 одсто су донације. На нивоу опште државе планиран је фискални дефицит од 3,8 одсто бруто домаћег производа. Процењује се да ће ниво јавног дуга на крају ове године износити 55,5 БДП.
– Ребалансом буџета за ову годину обезбедиће се и средства за исплату по 5.000 динара младима од 16 до 29 година, а за то треба шест милијарди динара – рекао је Синиша Мали. – Биће обезбеђена и средства за повишицу пензија, а прву од 9 одсто најстарији ће добити у децембру, када им следује исплата новембарских пензија. Од 1. јануара 2023. године (исплата у фебруару) пензионерима следује још једно повећање од 12,1 одсто. Кроз ребаланс овогодишњег буџета биће обезбеђено 5,4 милијарде динара за наставак радова на изградњи Београдског метроа.
Удружење пензионера Србије, као и пензионерски синдикати, тражили су поодавно од Владе Србије да модификује “швајцарску формулу” којом се последњих година обрачунавају и усклађују пензије. Усклађују се на основу 50 одсто раста зарада у држави, а 50 одсто на основу раста инфлације. Пензионери су тражили да се усклађивање пензија врши два пута годишње, а не као сада једном, и то на почетку године, па инфлација током године обезвреди повећање. Министар Мали је некако пред усвајање ребаланса овогодишњег буџета медијима саопштио да ће се од 1. јануара 2023. године примењивати “швајцарска формула плус” за усклађивање пензија којом ће, наводно пензије бити додатно заштићене.
– Уколико пензије падну на ниво испод 10 одсто БДП, ми ћемо их усклађивати само са просечном платом оствареном у Србији, ако су између 10 и 10,5 одсто БДП имплементираћемо швајцарску формулу, а ако су између 10,5 и 11 одсто БДП пензије ће бити индексиране са степеном инфлације – рекао је Мали у Скупштини, када се расправљало о Предлогу закона о допуни Закона о пензији и инвалидском осигурању.
Министар је, такође, рекао да ће новембарско усклађивање пензија од 9 одсто у потпуности бити исплаћено средствима Фонда за пензијско инвалидско осигурање, јер у њему има новца. Пензионере са примањима до и око просечне пензије од непуне 31.000 динара и раднике са минималцем од 35.000 динара до сада су најтеже погодила поскупљења посебно основних животних намирница чије су цене увећане од 25 до 50 одсто, а неких и 100 одсто. Новембарско и јануарско усклађивање пензија, минималца и плата у јавном сектору мало ће помоћи, али то није излазак на зелену грану за око милион пензионера, 400.000 радника са минималцем, а посебно за око 150.000 старих, који због разних разлога не могу да остваре право на пензију и надају се социјалној пензији о којој се у медијима могло чути и прочитати последњих неколико месеци. Тешко се живи када ни просечна нето плата не може да покрије просечну потрошачку корпу која је у јулу износила 86.839 динара, а минимална 44.856 динара просечна нето зарада у Србији у јулу је износила 73.114 динара док половина запослених (преко 1,4 милиона радника) има месечу плату тек до и нешто преко 50.000 динара!
Бољи живот, а поједини наши политичари су пре само пар месеци причали како имамо свега и свачега и да смо најбољи у региону, данас оспоравају и стручни и пучки политичари. Веле, криза је, није добро ни у Америци, Немачка је пред колапсом, Запад “пропада”? Стварност је другачија, јер развијене земље много лакше излазе на крај са инфлацијом која је од 5-10 одсто, а просечне плате и пензије су пет до шест пута веће него код нас. Цена хране код нас је сада тек нешто нижа него, на пример, у Немачкој. То није упоредиво, а пласирање такве приче служи, вероватно за оправдање сопственог (не)рада.
Како објаснити да се крајем лета прича како неће поскупити струја и природни гас (хвалили се политичари како су нам Руси дали најјефтинији гас). Пре одласка из Владе, доскорашња министарка енергетике и рударства подигла је цену струје за 10 одсто, а новој минстарки први потез је повећање цене струје за нових 10 одсто. И она која је отишла и ова која је дошла поновиле су деценијску причу (бла, бла, бла…) како у Србији пола века није инвестирано у енергетске изворе, а као да заборављају да је садашња коалиција (више мање) на власти више од једне деценије.
Време довољно за изградњу реверзибилних хидроелектрана на Дунаву и Дрини, али и нуклеарне електране (Пољска сада почиње, а 2033. године очекује прве киловате из своје нуклеарке) коју немамо, а нећемо је још дуго имати. Да би је имали прво треба променити закон о забрани градње нуклеарки, па увести на факултетима смер нуклеарне физике, који је укинут пре скоро четири деценије када су комшије градиле нуклеарке, а ми насели лажним еколозима. Стручњаци кажу да Србији за нуклеарку за њене потребе треба кредит од 12-15 милијарди евра (годишњи БДП ове године биће 60 милијарди евра). Када би сада почела да се гради нуклеарка, кажу стручњаци, најјефтинији и најчистији киловати производили би се за око 12 година.
Поскупљења хватају нов залет са најавом виших плата и пензија. Народу остаје да засуче рукаве. Европска статистичка агенција Евростат објавила је податак да је у Србији 2011. године 79.000 људи радило два посла, а да је 2020. године тај број повећан на 210.000. По овом податку, Србија се налази у врху листе тренда радника који имају додатну зараду.
“Политика” преноси изјаву Владимира Гречића, пензионисаног универзитетског професора, који каже да је у времену преживљавања потребан други посао. Један посао служи за личне потрошачке потребе, а други да се покрију рате кредита, трошкови становања, трошкови аутомобила… Бојан Урдаревић, професор радног права на Универзитету у Крагујевцу, каже да европска статистика показује да нашим људима, чим обављају два посла, једна зарада није довољна да преживе месец. Уверен сам, каже он, да у Србији има знатно више од 210.000 људи који ради на тај начин. У држави има око 500.000 оних који раде на црно, а од тих пола милиона барем 85 одсто ради два посла. Европска статистика је код нас знатно умањила рад на два посла, посебно ако се зна да је велик број грађана у неформалном раду – констатује професор радног права.
У Бачкој Паланци, вероватно и у другим варошима Србије, здравији, или мање болесни, и виталнији пензионери возе камионе и аутобусе, раде у пиланама, на грађевинама, ору и жању… Они који се не друже са чиком који сакрива ствари, односно који нису дементни, пружају и интелектуалне услуге и све некако личи на тешку шалу у којој деца и унучад излазак из кризе виде у шанси да запосле деку и баку!!!
