Сања Дувњак Жарковић из Бачке Паланке живи и ради у Стокхолму, у Шведској, а у фебруару ове године завршила је докторске студије на престижном Краљевском техничком универзитету у Стокхолму. Живи са супругом и двоје деце, а за портал БАП ВЕСТИ Сања је причала о томе шта је предност живота у Шведској, као и какве планове имају када је у питању Србија.
Сања Дувњак Жарковић рођена је и одрасла у Бачкој Паланци. Након што је завршила Основну школу „Свети Сава“ и Гимназију „20. октобар“, где је била проглашена за ђака генерације, уписала је Факултет техничких наука, смер електротехника и рачунарство, са усмерењем на електроенергетику.
”Део мог образовања такође обухвата учешће у студентским разменама у Пољској и Сједињеним Америчким Државама, што је обогатило моје академско и лично искуство. Завршила сам студије са изванредним успехом, што ми је донело признање Студента генерације. Непосредно по завршетку мастер студија, примила сам понуду за радно место у компанији DMS-Schneider Electric у Новом Саду као ‘Power and Software’ инжењер”, прича Сања.
Крајем 2016. године, наша саговорница је примила понуду за докторске студије на престижном Краљевском техничком универзитету у Стокхолму (KTH – Royal Institute of Technology, Stockholm, Sweden), што је представљало изузетну прилику. Заједно са супругом, Марком Жарковићем, који је такође из Бачке Паланке, пажљиво су размотрили ову могућност и одлучили да прихвате, не само академски изазов, већ и прилику за нови живот у другој земљи.
Почетак докторских студија у Шведској
”Са радом на KTH започињем 1. фебруара 2017. године, фокусирајући се на тему доктората „Поузданост напајања у електродистрибутивним мрежама“ (Security of electricity supply in power systems). Мој рад обухвата учешће у различитим пројектима са циљем оптимизације поузданости напајања и минимизације трајања прекида у мрежама. Кроз низ иницијатива за унапређење мреже, укључујући аутоматизацију, инвестиције у паметну опрему, анализу података о прекидима у снабдевању потрошача, као и примену машинског учења, настојимо смањити трошкове, како за потрошаче тако и за енергетске компаније”, наводи она.
Сања каже како докторске студије у скандинавским земљама обично трају пет година, од чега је 80% времена посвећено истраживачком раду, а преосталих 20% обавезама унутар департмана, као што су организација курсева за мастер и основне студије, држање вежби и предавања, те супервизија завршних и мастер радова. Постоји значајна сарадња са индустријом, при чему се велики нагласак ставља на практичне пројекте и анализу података из стварног света. Оно што је за Соњу, како каже, представљало културни шок, јесте изједначен однос између студената и професора – не постоји формалност у комуникацији, сви се међусобно ословљавају именом, отворени су за сарадњу, конструктивну критику и повратне информације. Упркос овој неформалности, међусобно поштовање је на високом нивоу, а его је остављен по страни, што ствара јединствено академско окружење.
С обзиром да докторат траје толико дуго, негде на половини се организује одбрана 1/2 доктората или тзв. Лиценцијат. У октобру 2020. године, Сања је бранила свој лиценцијат, а докторат је завршила и одбранила у фебруару 2024. Докторска дисертација је заснована на објављеним научним радовима, како на конференцијама, тако и у стручним часописима. Осим тога, наглашава се и значај сарадње са иностраним универзитетима, што се одразило и на део Сањиних докторских студија проведених као истраживач-посетилац на институту Inesc Tec у Порту, Португал, обогаћујући тако њено академско и професионално искуство.
Усклађивање професионалног и породичног живота једна од највећих предности живота у Стокхолму
”Ако се одради једноставна математика, види се да сам почела са докторатом 2017. а завршила 2024. што је не пет, него седам година. Овај продужени период је последица рођења моје двоје деце током студија (Теодор 2019. и Анастасија 2022.), као и коришћења породиљског одсуства. Морам истаћи да је управо могућност усклађивања професионалног и породичног живота једна од највећих предности живота у Шведској. Овде је уобичајено да оба родитеља имају право на породиљско одсуство од 480 дана по детету, као и на 120 плаћених дана годишње за негу болесног детета. Систем је дизајниран тако да максимално олакша живот породицама с децом, од богатства игралишта и вртића, до изузетно поузданог градског превоза прилагођеног потребама родитеља с колицима и осталим реквизитима. Сигурност и подршка коју осећате у оваквом окружењу је заиста непроцењива”, наглашава Сања.
Наша саговорница додаје да су Швеђани дисциплинован и умерен народ, који с ентузијазмом прихвата нову технологију, иновације и прогрес, не показујући страх пред променама – одликује их изузетна отвореност ума. Ова особина је нешто што се изузетно допало Сањи и њеном мужу.
”Такође, желим споменути познату изреку која се често везује за Шведску – „хладно, али стандард“. Истина је да су шведске зиме хладне и могу бити прилично захтевне, не само због ниских температура већ и због дугих периода таме који могу утицати на расположење (у најтамнијем делу године, сунце излази око 9:30 ујутро и залази већ око 14:30 поподне). Међутим, лета у Шведској су оно што живот овде чини чаробним. Угодне температуре до 25 степени Целзијусових, до 20 сати дневне светлости, предивна природа на сваком кораку и невероватан квалитет ваздуха”, прича она.
Жеља да знање и искуство пренесу у Србију
Сања и њен супруг Марко, који иначе обавља функцију директора инжењеринга у области ИТ-а, вештачке интелигенције и обраде података у највећој шведској малопродајној компанији H&M, паралелно се баве инвестирањем у некретнине и пројектовањем енергетски ефикасних кућа. Њихова је жеља да једног дана пренесу стечено знање и искуство у Србију, јер, како каже, верују да би многа домаћинства могла остварити значајне уштеде на годишњем нивоу захваљујући примени принципа енергетске ефикасности.
Са даљим радом Сања наставља на Универзитету у Uppsali, најстаријем скандинавском универзитету, где је прихватила понуду за постдокторски пројекат у трајању од две године. Пројекат се бави истраживањем утицаја екстремних климатских појава на различите врсте инфраструктуре и друштво у целини, тежећи ка стварању синергије између различитих дисциплина – од социјалних преко физичких и метеоролошких, до енергетских.
”Моја улога у пројекту биће да анализирам ове појаве кроз призму електроенергетских система, са циљем да истражим како екстремне климатске промене утичу на поузданост напајања, што је кључни аспект сваког развијеног друштва. Овај пројекат за мене представља изузетно узбудљив изазов”, рекла нам је Сања на крају разговора.
