Зимски распуст за децу у Војводини данас се завршава, док за децу у остатку Србије траје још недељу дана. За сада нема информација да ли ће распуст, због вируса, бити продужен.
Ђаци на територији Војводине у школске клупе се враћају 15. јануара, док њихове вршњаке у остатку Србије повратак чека недељу касније, 22. јануара.
Међу родитељима ђака увелико се спекулише да ли је због све већег броја оболелих од грипа, короне, РСВ-а, и великог кашља могуће да зимски распуст буде продужен, пише Блиц.
Продужетак распуста се и раније дешавао. Тако су ђаци 2019. године због епидемије грипа имали недељу дана дужи распуст, а слична ситуација поновила се 2020, када је распуст продужен за четири радна дана.
Епидемиолози увелико упозоравају да нас највећи удар грипа очекује управо у јануару и фебруару. Институту за јавно здравље Србије пријављено је 9.143 случајева обољења сличних грипу, највише код деце вртићког и основношколског узраста.
Како је за „Блиц“ недавно објаснио др Небојша Бохуцки, епидемиолог Завода за јавно здравље Суботице, врх таласа грипа у Србији нам тек предстоји. Др Бохуцки је још у октобру најавио долазак појаве тридемије, односно судару грипа, короне и респираторног синцицијалног вируса (РСВ). А ту је сада и велики кашаљ.
Ипак, др Бохуцки сматра да одлука о продужетку распуста медицински не би била оправдана.
„Са аспекта медицине распуст никада није имао ефекта. Деца на распусту не остају у својим кућама, већ се крећу напољу и шире вирусе“, наводи он.
Ипак, др Бохуцки напомиње да је проблем и код наставника, који кад се разболе оду на боловање, а још ако велики број ђака такође не похађа наставу због вируса, из тог аспекта лакше је да се распуст продужи како настава не би трпела.
Др Дејан Јонев, педијатар, сматра да би одлагање повратка деце у колектив заиста могло допринети да се вируси и бактерије мање шире.
„Продужетак распуста има смисла. Ту су тренутно актуелна три вируса: грип, корона и РСВ, а не треба заборавити ни велики кашаљ који је бактеријска инфекција“, каже др Јонев.
Дарко Егер, директор ОШ „Кнегиња Милица“ и председник актива директора школа Новог Београда, каже за „Блиц“ да је из угла просветара продужетак школског распуста последња опција.
„Часови се морају надокнадити, а већ смо имали дојаве о бомбама које су произвеле надокнаде. Свакако је ‘Батутова’ реч последња. Најсврсисходније је да заражена деца не долазе у школу, односно да оду лекарима и лече се код куће“, каже Егер.
Егер потврђује да је много већи проблем оболели наставни кадар.
„Када смо имали оболеле у редовима запослених било је тешко организовати наставу, јер нисмо могли да обезбедимо замене. Важан фактор је колико радних дана би било изгубљено, јер се све мора надокнадити. Са здравственог аспекта свако продужење испод недељу дана нема сврхе, а са просветног је то много“, каже Егер.
У Министарству просвете за „Блиц“ кажу да ће, уколико добију препоруку Министарства здравља за продужење распуста поступити у складу са том препоруком.
