Министар просвете Бранко Ружић изјавио је да ће Радна група тог министарства 20. децембра изаћи са конкретним предлозима за борбу против насиља у школама.
Ружић је додао да је, за сада, једино извесно да ће тражити већи број педагога и психолога у школама.
Ружић је рекао Танјугу да је трајање Радне групе временски ограничено до 20. децембра и да на наредна два састанка очекује да се искристалишу мере које ће бити преложене.
„Имамо различите предлоге – да се повећа број психолога и педагога, да се деци забрани уношење мобилних телефона на часове, што сматрам да није лоше због концентрације и праћења наставе. Такође, закон омогућава да школе поднесу прекршајне пријаве против родитеља чија су деца виновници насиља“, рекао је Ружић.
Додаје да ниједна мера која буде уведена неће преко ноћи искоренити насиље у школи и истиче да сматра да највећа пажња треба да се усмери ка превенцији, међуресорској сарадњи и заједничком раду свих сегмената друштва.
„Мислим да је превенција кључ и да то треба да буде комбинација превенције и кажњавања. Да те казне буду порука и превентивно делују на све који помисле да могу да почине насиље“, поручио је министар.
Што се тиче давања статуса службеног лица наставницима, Ружић каже да из разговора са представаницима репрезентативних синдиката није стекао утисак да су они за то.
„Права јесу већа, али су веће и обавезе и потенцијално кривично-правна одговорност је већа за њих ако они почине неко дело. Оно што познаје наш закон јесте да се насиље према наставнику третира као насиље према службеном лицу и мислим да би та форма могла да задовољи“, поручио је Ружић.
Он додаје да је та опција давања статуса службеног лица отворена, али да смо још увек далеко од тога.
Он истиче да школа има образовно-васпитну улогу, али да не може бити замена за родитељско васпитање и оно шта деца носе из куће. За стање у образовању криви и медије.
„Важна је улога медија, да не праве хероје од опскурних ликова, већ да фаворизују позитивне вредности. Испада да је популарно бити бахат, безобразан и насилан. То је слика и прилика нашег друштва“, констатује Ружић.
Такође, он упозорава да насиље постаје друштвено прихватљиво, што је, истиче, недопустиво јер нам је потребна нулта толеранција на насиље.
Истиче да деца, родитељи и наставници избегавају да пријављују насиље све док оно не ескалира.
„Ако деца или родитељи примете да нешто није у реду, нека пријаве Министарству просвете. Суштина је да се насиље заустави на том првом, вербалном нивоу“, рекао је Ружић. Додаје да је, у најмању руку, битно пријавити педагогу или психологу који ће видети да ли то води у неку још гору фазу или може да се спречи појачаним васпитним радом.
Министар наглашава да не би требало да се бавимо само статистиком која каже да је у школама у Србији 2019. било 815 случајева насиља, 2020. – 415 зато што је велики део школске године рађен по моделу онлајн наставе, 2021 – 710, а ове 2022. године – 276 до сада.
